Retrovizor

Ako vratimo smrtnu kaznu, vratimo i tradicionalne načine pogubljenja, i učinimo te svetkovine javnim: taj i taj monstrum biće raščerečen u Beogradu na vodi tad i tad, pristup besplatan!

Plansko i masovno premeštanje birača tamo gde su vladaru potrebni njihovi glasovi ekstremno je zakonito: pa zašto imaš vlast ako ne možeš da rukovodiš resursima onako kako tebi odgovara!?

Da li bi neko ko radi tako mnogo i toliko dušekorisno, kao što radi naš vlasnik, imao uopšte vremena da se ma i nakratko razonodi družeći se sa kriminalcima, ili pomažući im štaviše u njihovoj da kažemo struci?! Naravno da ne!!! Kriminal traži celog čoveka!

Ne jednom sam se okomio na estradu kao na stecište umetnika korumpiranih vlastitom zabludom da njihovo blagostanje zavisi od vlasnika naše nesrećne nastambe: samo da bi cupkali u predosadnom besomučju najluđe noći na televiziji, prave se da ne vide kako žive u naopakoj državi, samo da bi bili članovi žirija prenebregavaju državin zulum i reketiranje pauperizovanih konzumenata njihovih mudrolija, e, sad me je prijatno iznenadio pevač zvani od milošte Topalko, koga je lično vladar sarkastično pomenuo kao mogućeg nosioca izborne liste, iako se Topalko samo iskreno pobunio što mu je zbog vladara prekinuta pesma u “Šarenici”.

Dobrodošli u zemlju košarke je i tačno i netačno, kako kad, ali slogan “Dobrodošli u zemlju nepravde” – to bi važilo u svakom trenutku.

Hvala delfinima što su posrnuli u kvalifikacijama, uštedeli ste našoj sirotoj materi koliko miliona? Naša premila i preširokogruda vlada utrostučila je premije za osvojene zlatne medalje…

Ako opozicija nešto predloži mi ćemo biti protiv, pa makar bilo predloženo da se minutom ćutanja ožali jedan prevremeno i nasilno prekinut život, v takom by sluchae poslanici bili kolektivna, unapred i nepokolebljivo zainaćena Milojka kojoj muž ili neki drugi muškarac politički nekorektno i prostački kaže da ne jede ono što se ne jede, a ona kao iz topa uzvrati: “Jes, ti ćeš da mi zabraniš!”.

Eto, i to je moj slogan, koji će, nadam se, krasiti mnogu fasadu, zid i stubove mostova, jedino bih molio da po Nacionalnom stadionu, kad vam ga budem predao kao svoju zadužbinu, ne pišete grafite, čak ni o Mladiću, ili o Putinu.

Ako će novopodarene tablice, dugoročno gledano, pomoći da se broj Albanaca na Kosovu smanji, što naravno da je poželjno, i korisno, i za Srbe, i za Albance, i za zemlje EU, daleko joj lepa kuća, kažite to slobodno, pa vi ste jedini imali kuraži da kao ubogi gradonačlnik tužite vladara, i vaš predmet je preko reda došao na red.

Kao što je položaj naše zemlje bivao stalno povoljan, a položaj našeg naroda skoro uvek nepovoljan, tako i sada naša država napreduje li napreduje, a ja kao njen podanik ne mogu to o sebi da kažem.

„Poziv na rušenje ustavnog poretka“! Ova sintagma morala bi biti izbrisana iz svih zakona i iz svih paragrafa našeg zakonodavstva, besmisleno je pozivati na rušenje nečega što je uveliko srušeno, nemoguće je rušiti ono čega odavno nema.

Izborna svečanost je obred u kojem Vrhovno biće iz masovnosti događaja obnavlja vlastitu snagu, otklanja nakupljeni umor i čisti svoj organizam i duh od neznatnih nesavršenosti pojavivših se u vremenu nakon prethodne svetkovine.

Arhiprestupnik drsko podmićuje mladež, potkupljuje starež, čiji sam i ja dični pripadnik!

Voleo bih da vidim odaje tog njihovog Agitpropa, i da se domognem transkripta kakvog razgovora: koje ideje potiču od Neuporedivoga, koje predloge partijskih pamfletista Neuporedivi sa osmehom odobrava, a kojim ga zamislima njegovi komesari prijatno iznenađuju.

Smrtnika bi bilo sramota da potkrada onog čije je ime na uličnim tablama prekrivao generalijama ratnog zločinca, ali Božanstvo ne podleže merilima važećim za smrtnike: u svetu gde je sve njegovo, Božanstvovo, i poklič nekoga ko je streljan pre dvadeset godina pripada Božanstvu.

Besposlenobesmisleni pop znan kao Šapić je jedan ceo bogovetni dan brojao automobile u kojima se vozilo samo po jedno lice, iako je većina kola registrovana na pet duša, gradonačelnik se zbog toga malo je reći sneveselio, gradski javni prevoz doveo je do savršenstva, čak je njegova desna ruka bila uhvaćena kako namešta tender, rizikujući da ode možda i iza rešetaka, a nezahvalnici se prave ludi i vozeći sami sebe egoistički zagađuju grad, prave gužvu…

Intervjuisani je odustao od svojih logičkih vratolomija i od glumačkih bravura, od grimasa, uzdisanja, dramskih pauza, huktanja… Izgledao je kao đak koji jeste učio, ali bez razumevanja, jasno mu je da na ovom času neće izdominirati, ali valjda će ono što je pripremio moći da se nekako dovede u vezu sa onim što pita kći Persije.

Bujketa i Nešu bi specijalci PIO fonda morali jedne lepe noći oteti i na silu ih penzionisati.

Ustajanje kad uđe učiteljica je konvencija i navika, i nije uopšte nužno da tako ostane do Sudnjeg dana: pozdrav može biti klimoglav, blagi naklon, kratko mahanje jednom rukom etc.

REM je mogao da mu makar zvanično i javno pripreti: “Građanine Mitroviću Željko, napravite li još jednu ovakvu šalu, koja Vama srce veseli, ali koja je jadna i protivzakonita – ostaćete bez takozvane nacionalne pokrivenosti, pa gledajte kako ćete platiti svim maorima, parketarima, dekoraterima, tišljerima i ostalima koji će dovršavati Vaš cenj. zamak na Dedinju!”

Sam Vulin, koji ne može u Sjedinjene Američke Države, može u Kanadu, kod ženine tetke, Bog je poživeo, ako se baš uželi severnoameričkog kontinenta, a šta će u majci Srbiji biti sa njim Bog sveti zna, i vlasnik naš možda zna, a možda se tek sprema da odluči.

Hoće li u Beogradu na vodi biti upriličen susret vladarov sa nesrpskom decom, a koja su potomci njegovih podanika?

MVP ne haje za slavu na svetskom prvenstvu, mi treba da hajemo još manje.

Za atomsku bombu o kakvoj sanja rukovodilac naše tajne službe mlade Sarajke su udvostručeni Fon Braun.

Koluvija razdužio nanogicu, jedino ne sme da napušta boravište: može da šeta po svom spahiluku, a da mu nanogica ne zapinje za nežne i gusto zasađene stabljike.

Bakarec je rekao da se vlast neće bestidnicima i nezahvalnicima svetiti, to je zaista lepo čuti, mogla bi vlastela da glumadiji pomoću izvršitelja oduzme basnoslovne honorare.

Ti, belokosi, umnožavaj Merilin Monro, ili konzervu sa nekom američkom vegetom, ja ću to da uradim sa grupnim portretom koji je delo mog i našeg demijurga.

U danima žalosti morali smo da čujemo vic o pravu veta koje je premijerka iznenada otkrila i odlučno ga primenila, sasekavši u korenu inače krasan zamysel predsednika Republike o vraćanju smrtne kazne u svečani opticaj.

Pa zar svetli car ima dozvolu da vozi bager? Zar za to nije potrebna obuka, ispit i licenca!?

Dobri despot jedino nema meko srce kad su u pitanju takozvani tajkunski mediji, genijalni idiom i najčešća uzrečica takozvane Ane; kad se na njih obruši, srce Aleksandra Vučića nije više onakvo kao kad su u pitanju Vujović, srpski proletarijat i sindikati, ispod rolke i skupocenih sakoa, srce otvrdne i postane nakratko kao paorski dlan.

“Boško Buha” je viđen za Beograd na vodi, neka se pripremi Narodno pozorište!

Je l’ imao onaj Minhauzen neku kapu po kojoj je prepoznatljiv, da to stavimo Zavetnici na glavu? Kako su izgledali Laža i Paralaža.

Na skupocenoj tabli videli smo svojim očima koliko naše nezaslužene zarade rastu, kako lete u srpsko nebo, dok grafikoni u okolnim zemljama sa zavišću gledaju uvis, ka srpskoj streli odapetoj iz čarobnog luka našeg čarobnog vladara.

Kupuj, predsedniče, uteruj strah u kosti onima koji Srbiji ne žele dobro, dron-samoubica je za naše oružane snage ono što je respirator bio u borbi protiv korone.

U minulih nedelju dana imali smo dva kolektivna, saborna prećutkivanja, prećutkivanja koja idu najviše na dušu novinara, u oba slučaja su upletene i dve državine miljenice, ili dva njena lica, a to su Sveta matera i Sveta Vojska.

Mali saveti, nikakva korist. Ovako bi se mogla zvati redovna rubrika u kojoj bih vladaocu pomagao da ne ponavlja unedogled iste jezičke pogreške ili nepreciznosti. Isto kao što, kad želite da se nekome dopadnete, birate reči, tako, još i više, morati biti precizni ako se upuštate u vređanje (drugih), ili ako se prepuštate samohvalisanju kad god ne omalovažavate, kad god ne nipodaštavate druge, i kad god im ne pretite.

Ako je rad stvorio čoveka, ja ću vala od sebe, radom prekovremenim i neprekidnim, stvoriti natčoveka! Rečeno-učinjeno!

Promuklim glasom mučenice izvestila nas je da niko nije spavao, ni sama predsednica nije trenula, ako sam dobro upamtio, jer sam i sam bio uzrujan dok sam gledao bolnu grimasu i slušao glas koji više nije ni bodar, ni podrugljiv, ni svađalački, nego se s mukom glas probija kroz grlo u kojem se nagomilala vekovna tuga i briga za naše barikadiste, a koji su se spontano podigli protiv klete kurtijevštine.

Ja da sam bio voditelj ne bih nipošto pitao za koga će šef države navijati, jer to nije u vladarskom delokrugu, ne bih suverenu dao priliku da raspiruje ionako raspirenu omrazu i zluradost, predsednik se, ako se tako može reći o predsedniku, raskokodakao kako niko ne može da mu naredi ni da mu zabrani za koga će da navija, neka pišu šta hoće…

U 03:05 umro je naš Maršal u 3:10 pošao je voz za Jumu, a već u 03:15 naš vladar sprečio je Treći balkanski, možda i Prvi evropski rat.

Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!

Bilo je gunđanja i u Egiptu, kad su tamošnji crnotravci i robovi zidali piramide, pa ipak su taj škrgut zuba i jauci onih koji su se strmoglavili sa skele utihnuli, a piramide stoje i dan-danas, gorde i večite kao što biće i naš Nacionalni stadion.

Vaše pravo da znate sve prelilo se iz Takovske 10 u odaje “Informera”.

Litija je moguća i dobrodošla iako Kosovo još nismo povratili, Putin još nije pobedio, a zima još nije iskezila svoje srbožderske zube, dok je Paradu ponosa vladar svojim usmenim ljutitim hatišerifom bio zabranio i sada Suzi traga za načinom da joj se šef što otmenije popišmani, pritisnut od stranaca do kojih hteo – ne hteo drži više nego do šačice svojih nepristalica unutar carstvija mu.

“Vila u ulici toj i toj, broj taj, od dana objavljivanja ove Uredbe u Sl. glasniku jeste rezidencija predsednice Visokog Odbora za saradnju sa državama koje na nezavisnost Kosova ne daju ni pet para”.

I Đuki i gradonačelniku Srpske Atine veliki je plus što su vođin kategorički imperativ – da je letovanje greh, greška i zgubidanluk – primenili na zemlju koja je osvedočeni i vekovni naš dušmanin i naš, kad god mu se pruži prilika – dželat.