nova.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa psihoterapeutima i supružnicima Svetlanom i Markom Majkić o prepoznavanju, građenju i čuvanju ljubavi i braka, od prve faze zaljubljenosti do svih kasnijih faza kroz koje se ljubav i partnerstvo testiraju kasnije u životu. Marko i Svetlana su i sami dvadeset i pet godina u braku, a kroz psihoterapiju stekli su značajna iskustva radeći bračno savetovanje, tako da je njihovo iskustvo na ovu temu prožeto ličnim i profesionalnim primerima i lekcijama.

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji. Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima. U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici. Podaci govore da u Beogradu "radi" oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad. Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće. Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora. Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

Generaciji rođenoj u 20. veku normalno je ono što je današnjoj deci nepoznato. „Savršen“ manekenski izgled, žeđ za slavom, uticajem u društvu, novcem, iskrivljene ljudske vrednosti, postale su osnovne i normalne, upozoravaju u razgovoru za novu Mamazjaniju psihološkinja Branka Tišma i ginekološkinja Mima Fazlagić. Stupanje u seksualne odnose sa 14 ili 15 godina zabrinjava lekare, od kojih roditelji očekuju da „saniraju“ posledice. Devojčice u osnovnoj školi ostaju u drugom stanju, traže prekid trudnoće, što dovodi do komplikacija, ne samo fizičkih, već i psiho-emotivnih. Razgovor roditelja sa decom je ključan u prevenciji ranog seksualnog odnosa, polno-prenosivih bolesti i neželjene trudnoće. Devojčice već sa devet godina dobijaju prvu menstruaciju, a najčešće sa 10 ili 11, kada je njihovo telo podložno trudnoći, a psihološki i emotivno su nezrele. Uticaj društvenih mreža dovodi do ranih odnosa, informiše, a često i dezinformiše decu o prvim znacima puberteta, o poželjnim načinima ponašanja, izgleda, koji od tinejdžera stvara odraslu osobu i naglo prekida detinjstvo. „Hoće da izgledaju kao njihovi internet idoli, pa dolazi do poremećaja ishrane, prekida ciklusa i potpunog haosa“, kaže doktorka Mima Fazlagić, dok se psihološkinja Branka osvrće na svoje višedecenijsko iskustvo rada u osnovnoj školi:“Roditeljima je potrebna pomoć društva i sistema, a danas ne postoje vrednosti koje oni treba da poštuju i prenesu svojoj deci. Vlada opšta konfuzija i svako stvara svoja pravila, pa tako očevi devojčicama u osnovnoj školi poklanjaju za rođendan silikon za usta ili grudi“. Doktorka Fazlagić savetuje kada devojčice prvi put treba da odu kod ginekologa i objašnjava da li sa prvom menstruacijom počinje ili se završava pubertet. Naše gošće navode razloge ranog puberteta i naglašavaju koliko se spustila starosna granica za prve pubertetske promene. One upozoravaju roditelje da treba da obrate pažnju i razgovaraju sa decom u pubertetu zbog spuštanja starosne granice za stupanje u prve seksualne odnose. Apeluju na uvođenje seksualnog vaspitanja zbog fizičke zrelosti koja dolazi u sve mlađim godinama, a emotivne i psihološke nezrelosti, koja je prati. „Novo normalno“ su pravila ponašanja, želje, ciljevi i odnosi mladih ljudi, adolescenata, dece, koje roditelji teško mogu da razumeju, ali o njima je potrebno da sa decom razgovaraju, da ne dozvole da uticaj društvenih mreža bude jači od porodice, jer može lako doći do komplikacija i posledica dečjeg ponašanja, koje su nepopravljive, upozoravaju naše gošće.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra je tu! Marko Vidojković nije tu (na specijalnom zadatku je), nego na ekranu, dok Nenad Kulačin čuva studio. Ovo autore nije sprečilo da urlaju u glas, a pojavio se i neizbežni "Koštunica", sa svojim mudrim savetima. Pored toga, autori su izrazili svoja strahovanja za plafon, pošto Oskarove psihijatrijske šifre prete da ga probiju, čestitali su RTS na snimku iz drona na kom se vidi svih imaginarnih 26.000 ljudi kojima se obratio Šapić na svojoj imaginarnoj manifestaciji. Ima još u prvom delu, ali ima i gošća - profesorka i opozicionarka, Biljana Stojković! Znate i sami kako je kad u DLZ dođe neko iz opozicije - red suza, red smeha, red dreke. Tako je bilo i ovog puta. Biljana je ekskluzivno iznela planove opozicije za budućnost, a autori su se pitali ima li u toj budućnosti preživelih. Autori i gošća raspravljali su i o tome koliko je Vučić pod pritiskom, koliko smo mi pod njegovim pritiskom i šta će najpre pod pritiskom krenuti da puca. U Magarećem kutku videćete šta se na Hepiju nosi ispod suknje.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa glumicom Tamarom Dragičević, o snazi podrške, porodice i slobode. Tamara je govorila o značaju vaspitanja i lekcijama koje je upila rastući u velikoj porodici punoj ljubavi, koje su joj dale slobodu i snagu za građenje karijere koju danas ima, a koje sada nadragđuje i sa suprugom prenosi na njihovu decu. Čeka vas razgovor o životnim vrednostima na kojima možda počivaju svi uspesi, bilo da su oni profesionalni, društveni ili porodični.

110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini. Samo njih devetoro je dobilo azil u našoj zemlji. Sve zemlje na obodu EU će morati da primenjuju pakt o vraćanju izbeglica i migranata. To će povećati njihov broj u regionu Balkana. To će izazvati tzv. push back sistem koji je zabranjen međunarodnim konvencijama. Evropa primenjuje dvostruke aršine kad je reč o migrantima. Ljudi iz arapskih zemalja nisu dobrodošli, dok izbeglice iz Ukrajine prihvata bez pogovora. Time se krši povelja UN jer bi trebalo da svi narodi imaju ista prava. Gost: Nikola Kovačević, pravnik u oblasti zaštite ljudskih prava

Na deci svet ostaje, a ako iz njihovih života izbrišemo kulturu, knjige i čitanje, čeka nas siva budućnost, ovo bi mogla da bude ukratko poruka nove Mamazjanije. U ovoj epizodi nas naše gošće, Jasminka Petrović poznata književnica, spisateljica dečjih knjiga i njena sestra Ivana Lukić, psihološkinja, nastavnica i takođe autorka brojnih knjiga za decu, uvode u književni svet modernih mališana. Društvene mreže, Fejsbuk, Instagram, TikTok, igrice, gejmerski rečnik, mogu biti saveznici, ali najčešće su neprijatelji pisane knjiške reči. Jasminka i Ivana slažu se da deca danas manje čitaju, ali to je zato što imaju sažete sadržaje, koji se brzo smenjuju na internetu i njihova koncentracija ne podržava čitanje od korice do korice, pa glavna karakteristika knjige treba da je – što kraća! Gejmerski jezik, proistekao iz engleskog, ali prilagođen srpskom, utiče da deca zaboravljaju svoj maternji i da im ta nova komunikacija postaje jedina ispravna i normalna. Ono što može da stane na put iskrivljenom jeziku, upravo su – knjige. „Dečje knjige treba da čitaju i roditelji, ne samo deca, jer je važno da se oni prebace bar ponekad u svet mališana, kako bi ih bolje razumeli i sa njima lakše komunicirali“, poručuju naše gošće. One takođe kažu da mame i tate treba da skinu maske strogoće, da se približe svom detetu, saslušaju ga, a ne da se uvek razgovor svodi na naredbe, pretnje i pametovanje. Inspiraciju za dečje priče, Jasminka, koja piše za najmlađe, i Ivana, čija su ciljna grupa tinejdžeri, srednjoškolci, nalaze u svakodnevnom životu i komunikaciji sa decom, ali i u svom detinjstvu, koje zauvek čuči u svima nama. Slažu se da nedostaje televizijski program za najmlađe, koji će okupljati čitavu porodicu, da danas svako gleda u svoj telefon, da roditelji i deca ne govore istim jezikom. One objašnjavaju kako najlakše dete privoleti knjigama i zašto deca danas manje čitaju, a navode i sve razloge zašto su dečje knjige važne. Opisuju nam kako je tehnološko doba uticalo na promenu sadržaja dečjih knjiga. Ivana nam je pričala na šta se danas školskom psihologu žale srednjoškolci i koje su njihove najveće muke. Jasmina i Ivana ispričale su nam i njihovu porodičnu priču, koja uključuje i Bojanu, treću, najmlađu sestru. Naime, Jasmina je dete iz prvog braka njihovog oca, a njene dve sestre imaju drugu majku. Međutim, dobar odnos između roditelja, doveo je do toga da one danas budu jedna drugoj najbliže, najveća podrška i snaga u svemu što rade, a sve to kao dokaz da je moguće i posle razvoda ostati u najboljim odnosima, ako je interes deteta na prvom mestu.

Nova epizoda podkasta 'Dobar loš zao", koji se nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, stigla je u vaše živote! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković komentarisali su kako je Oskar sa puno takta povezao crnu hroniku iz Bora i nuklearnu tehnologiju iz Francuske, polemisali su oko toga kako je nova funkcija uticala na Čaleta, a malo su učili i francuski, u čast intimnih pariskih susreta Oskara i Makrona. Gost je advokat i član RERI, Jovan Rajić, koji je najpre izrazio bojazan za svog kolegu Čedomira Kokanovića, koji se zbog verbalnog delikta skoro tri meseca nalazi u pritvoru. A onda, večite teme - da li će biti izbora, i ako da, kad, kakvih i šta s njima raditi. Izaći ili možda ipak ne i ima li kraja tunelu u kom smo se našli. U Magarećem kutku upoznaćete "Šešelja u kupaćim gaćama".

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga Uma o slabosti uma na polju kontrole impulsa, koja se vezuje za kockanje i klađenje. Psihološkinja i psihoterapeutkinja Marija Petrović govorila je o složenosti problema sa kockanjem, koji je, kako objašnjava, kompleksniji od klasičnih bolesti zavisnosti, o adekvatnim reakcijama u prepoznavanju problema i pružanju podrške u okviru porodice, o učenju o odgovornosti, prevenciji, ali i o izlasku iz začaranog kruga kocke, sa posebnim osvrtom na načine na koje deca, nekad već u ranim tinejdžerskim godinama, lako upadnu u zamku klađenja koja može da promeni tok celog života.

Ukoliko Rio Tinto sprovede plan, Srbija će postati jedina rudarska kolonija u Evropi. Zato budimo spremni na odbranu Srbije. Za potrebe rudnika Rio Tinto potrebne su hiljade hektara koje još uvek nisu prodate toj rudarskoj kompaniji. 157 raseljenih ljudi koji su prodali svoja domaćinstva Rio Tintu ne može odrediti sudbinu čitave Srbije. Stanovnici u zoni rudnika su prodavali za 165 evra ar zemljišta, a kuće za 450 evra po kvadratu. Zbog toga je cena stanova u Loznici skočila duplo. Rio Tinto je priznao da je imao dozvole države i da je zbog toga kupovao zemlju u dolini Jadra. Marijanti Babić, predstavnica Rio Tinta za Srbiju laže kada kaže da nisu istražnim bušotinama zagadili zemlju i vodu u Jadru. Gost: Zlatko Kokanović, Ne damo Jadar

Nagle promene u ponašanju, komunikaciji, odnosu deteta prema roditelju u periodu od 13. do 18. godine, najčešće pripisujemo pubertetu, a gošće nove Mamazjanije objašnjavaju nam gde je granica adolescencije i bezobrazluka, psihološkinja Ana Mirković i Divna Peškir kopirajterka, pevačica. „Ne dozvolite da vam društvene mreže vaspitavaju decu, uključite se!“, poručuju naše gošće. Obe priznaju da su aktivne na mrežama, delom, upravo zbog svoje dece, ne samo kako bi imale uvid u to čime se bave, već da bi išle u korak sa „njihovim, a našim“ vremenom, tačnije aktuelnostma današnjih tinejdžera. Pubertetliji je najvažnije da ga saslušamo kad želi da priča, da mu ne „solimo pamet“, da ga pustimo da sam donese zaključke na razne teme, da nam pokaže šta i koliko zna. Razgovorom ostvarujemo međusobno poverenje i razumevanje koje je važno, koliko detetu, toliko i roditelju. „Obratite pažnju na njihove probleme, jer koliko god da su nama minorni, za njih su veliki kao kosmos“, naglašavaju gošće Mamazjanije. One upozoravaju da je komunikacija nemoguća i rezultat odnosa katastrofalan, ako roditelj ne može da uspostavi samokontrolu i dopusti nervozi i umoru da ga preplave, što kod tinejdžera izaziva buran odgovor. Naše gošće navode, koji su prvi znaci puberteta i savetuju kako da kroz period adolescencije prođemo što bezbolnije. One ističu koliko je važna samokontrola majke i oca i ukazuju kako se komunicira sa detetom u pubertetu, posebno ako dođe do sukoba. Objašnjavaju nam šta je deci u pubertetu najvažnije i kako da ostvarimo međusobno poverenje, a i zašto je normalno da nam svašta pada na pamet kad počnu da izlaze u grad, na žurke, na nama nepoznata mesta. Ukazuju i zašto je važno da roditelj tinejdžera prati društvene mreže. One u razgovoru za Mamazjaniju napominju i da je ispoljavanje emocija, dobrih i loših, radosti i tuge, jedno od ključnih faktora zdravog odrastanja. U razgovoru sa našim gošćama, podvlačimo činjenicu da današnji roditelji ne dozvoljavaju deci da ispolje svoja osećanja, želje, namere. Ističu da dete treba da vidi svaku našu emociju, kako bi svoju umelo da prepozna i kontroliše. Zaključuju i da je briga za tinejdžera koji se osamostaljuje, normalna i očekivana, ali da mora imati granice.

Evo nove epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije brzinski osmislili nadimak za novog premijera, apelovali na studente (iz 1996/1997) da započnu protest, a odlučili su i da od sad posebnu pažnju poklone izborima koji čekaju mesta koja nisu Beograd. Gošća je predsednica NDNV i žrtva fašističkog progona, Ana Lalić Hegediš. Momci su sa Anom pričali o tome na šta danas liči život u Novom Sadu, a analizirali su i zbog čega nema solidarnosti među novinarima kojima je ugrožena bezbednost. U Magarećem kutku moći ćete na trenutak da vidite, ali ne i da čujete, dete Danila.

Pred vama je specijalno izdanje podcast-a "Snaga uma" sa glumcem Slavenom Došlom, koje je posvećeno našem odrastanju uz moderne tehnologije, a realizujemo uz podršku prijatelja podcast-a kompanije Samsung. Tema za razgovor, a i za razmišljanje nam dolazi iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor i za prisećanje puta koji smo prošli u našim digitalnim životima, koji su neizostavni deo i naših karijera i privatnih života, pa i ličnog rasta. Pred vama je vedar razgovor o odrastanju, otkrivanju digitalnog sveta i odrastanju zajedno sa modernizacijom, ali i o tome kako zamišljamo budućnost sa Slavenom Došlom, koji je nedavno ostvario veliki uspeh prvo u ulozi voditelja Pesme za Evroviziju, čak se i pojavio kao hologram, a onda i na premijeri brodvejskog mjuzikla „Company“ gde igra glavnu ulogu.

Stigla je i 24. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, do kraja Evrolige ostala su još dva kola i čeka nas ludnica, Partizan više ne zavisi samo od sebe, a Zvezda može da pokvari planove. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Tražio je Mića ubuduće „jače blokove“, ali je i bez toga poentirao u svom stilu. U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, iako su i Partizan i Crvena zvezda opet izgubili, crno-beli na svom terenu od Olimpijakosa sa 69:74, dok su crveno-beli stali nadomak čuda protiv Reala u Madridu – 101:94.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa profesorom književnosti u penziji, diplomatom i političarom prof.dr Vladetom Jankovićem, o snazi tradicionalnih vrednosti, onih vrlina na koje bi trebalo da se ugledamo i koje bi trebalo da nas oplemenjuju, ali i o krhkosti ideje o tradiciji u vremenima u kojima se ona olako zloupotrebljava u cilju konkretnih potreba političkih aktera, do tačke deformisanja u kojoj nas više deli nego što nas povezuje. Kojim nam vrednostima zaista uči naša tradicija? Kako se tradicija zloupotrebljava i deformiše u dnevno-političke svrhe? Kada se pravoslavno učenje ne slaže sa onim što nam se nekad govori i iz redova Srpske pravoslavne crkve? Kako prepoznati ideje koje kroz decenije pod plaštom tradicionalnih, pravoslavnih vrednosti i patriotizma uglavnom dele društvo budeći mržnju i bes u ljudima, umesto da društvo učvršćuju budeći toleranciju i ematiju? Najzad, zbog čega je pogrešno misliti da su pravoslavlje i feminizam na suprotnim stranama? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u razgovoru koji je pred vama sa prof.dr Vladetom Jankovićem.

Kad pas udahne ili pojede otrov, prva pomoć je ispijanje troprocentnog hidrogena da bi ispovraćao sve što je ušlo u organizam. Nakon toga dati tablete aktivnog uglja i otići kod veterinara. Zbog blage zime, krpelja je više nego ranije Od krpelja se psi mogu braniti tabletama, kapima ili ogrlicama. Ujed krpelja može biti smrtonosan. Krpelja ne treba zalivati alkoholom, benzinom, uljem, već skinuti laganim pokretima levo desno dok ga ne otkačite sa kože. Zelene površine bi trebalo da se tretiraju od marta do septembra. To se većinom radi samo u centralnim gradskim opštinama jer je skupo. U Srbiji ako napustite psa ili mačku kazna je 75.000 dinara. U Hrvatskoj je za to propisana kazna zatvora do 2 godine. Gost: Vladimir Terzin, Veterinar i bivši pomoćnik sekretara za komunalne poslove

Često su je prekoravali da sa decom ne treba pričati baš o svemu, ali naša poznata pozorišna i televizijska glumica Nela Mihailović, u novoj Mamazjaniji priča, da je upravo razgovor sa ćerkama Martom (18) i Petrom (16), od kad su bile male, pa sve do danas, zaslužan za njihovo međusobno poverenje, koje uz bezrezervnu ljubav, porodicu drži na okupu. U braku sa kompozitorom Vladimirom Petričevićem bila je devet godina pre nego što im se rodila prva ćerka Marta, a ističe da se bez mnogo premišljanja udala već posle šest meseci zabavljanja. Sa 37 godina postala je majka i iako je, kaže, ponovila više puta da bi volela da je bila mlađa zbog fizičke izdržljivosti, sa zrelošću je stekla mudrost i iskrenu želju za majčinstvom. „Deca su učvrstila naš brak, koji je opstajao, ne samo zbog ljubavi već i razumevanja, jer kad se oboje bavite umetnošću onda je lakše shvatiti večernje predstave, kasno vraćanje kući i zavisnost od projekata koji određuju ritam života“, priča Nela. Kroz odrastanje Marte i Petre prošli su brojne faze, sa dve devojčice koje su toliko različite, a opet slične, koje su iz perioda puberteta sa svađama, buntom, netrpeljivošću, stigle do statusa najboljih drugarica. Nela nam opisuje kako je decu pripremala za faze i periode koji ih čekaju u životu, ali se seća i kad je ćerka istovremeno šokirala i prijatno iznenadila jednim pitanjem. Ona navodi razloge zašto roditelj ne sme da popusti kad donese odluku, uprkos dečjoj ljutnji i suzama. Opisuje nam zašto su muž i ona počeli da prate društvene mreže, koje su godinama zaobilazili i kako gledaju na interesovanje za glumu i umetnost kod svojih ćerki. Naša gošća seća se kako je ćerkama objasnila da “biraju društvo“, posebno dok su bile u osnovnoj školi. Nela je sa ćerkama drugarica, ali i autoritet, koji poštuju. Na njihova pitanja muž i ona odgovaraju uvek, ali nakon međusobnog dogovora, a ako se ne slažu, nasamo reše svoje razmirice, pa deca čuju samo jednu odluku. Razgovorom su stekli poverenje, koje ništa ne može da naruši, i koje porodicu drži na okupu.

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar, loš, zao" počinje izveštajem sa najvažnijeg godišnjeg skupa ove organizacije, o čemu nećete ništa moći da čujete ni na jednoj televiziji. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije bavili još isključivo Oskarom, najpre njegovim mračenjem izazvanim "gvozdenim determinizmom", onda njegovim zadocnelim priznanjem da je upravo on Oskar, pa čak i ispoljavanjem Oskarovih proročkih moći kada je reč o predstojećim izborima. Protivotrov za ovoliku oskarovštinu je narodni poslanik koalicije "Srbija protiv nasilja", Borislav Bora Novaković, koji je u studio doneo - Oskara. Osim toga, jedan od najagilnijih poslanika odgovarao je na nedoumice autora oko ponašanja opozicije u Skupštini Srbije, a otvoreno i detaljno je razotkrio na koje načine vrh SNS razara Vojvodinu i Novi Sad. Bora, ipak sumnju nema, Novi Sad će na izborima biti oslobođen. U Magarećem kutku, opet Oskar. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma sa Jelisavetom Miletić iz NjuzNeta, koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „Note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i tema za razgovor, kao i povod za prisećanje na put koji smo prešli i kako smo digitalno odrastali. Kako je na život Jelisavete Miletić uticao brzi internet, a kako prvi mobilni telefon? Kako je rasla i menjala se zajedno sa mogućnostima koje nam je internet otvarao kroz razvoj društvenih mreža? Kako se menjao naš odnos prema uspomenama na lepe životne trenutke, zajedno sa unapređivanjem fotoaparata i kamera na mobilnim telefonima, ali i sa standardima koje nameću društvene mreže? Najzad, kako bi mogla da izleda budućnost i kako ćemo se u njoj snaći? Ovo su samo neke od tema dinamičnog i poučnog razgovora koji je pred vama.

Stigla je i 23. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, u kojoj je Novica Veličković pričao kao nikad - o emocijama, živcima, plakanju posle utakmice, Teodosiću i Jokiću, naravno Partizanu i Zvezdi. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić i Novica Veličković, bivši reprezentativac i legendarni kapiten Partizana, zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. „Ja sam gledao njih i uvek sam se čudio kako da 30 poena, kako da 20 i ne umori se, a ja uđem na šest minuta i ne mogu da hodam posle toga. Dnevna rutina, ne mesečna, ne godišnja, nego dnevna je jako bitna i to im (igračima, p.a) stalno ponavljam. Ne možeš jednom da glavom ne dođeš na trening. Ljudima mora da bude jasno, ne znam kad će se roditi plejmejker kao što je Miloš Teodosić, to koliko on vidi ispred i kakvu glavu ima… Nikola Jokić je sigurno najbolji košarkaš na svetu trenutno, toliko dominira, njemu dodaš i on nađe najbolje rešenje“, poručio je naš gost.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi zabave, muzike i provoda, koje su deo našeg identiteta, ali važan ventil za oslobađanje od tenzija, kojima nas puni život u neizvesnim vremenima. Legenda beogradske klupske scene Pero Di Reda, DJ Peppe, govorio je o načinima na koje se noćni život Beograda menjao od kraja osamdesetih do današnjih dana, o lepotama i opasnostima noćnog života u Beogradu u različitim epohama, o ulasku droga u beogradske klubove i o reketiranju, o trenucima u kojima su ljude koji plešu s osmehom na licu zamenili oni koji se u klubovima mršte, o razlozima zbog kojih je Beograd balkanska prestonica zabave, ali i o načinima za očuvanje provoda u "narodu koji voli da živi, bez obzira na sve što se dešava".

Do 2008. godine na Savskom nasipu bilo je desetak vikendica, sad ih ima stotine sve do Surčina i Jakova. Reka Sava napadnuta je sa svih strana, slično se sprema i Dunavu. Od preko100 splavova na Savi, samo 30 je dobilo plutajuću dozvolu, a nijedan nema dozvolu za postavljenje. Dakle, svi su nelegalni i sve ih treba ukloniti jer ugrožavaju bezbednost građana. Građani nisu svesni da je Savski nasip izbušen kao švajcarski sir i vode manje od tzv. stogodišnjih voda mogu izazvati pucanje nasipa i poplavu pola Novog Beograda. Pored toga ugroženi su reni bunari, a samim tim i pijaća voda pola Beograda. Država je saučesnik u kriminalu, pre svega Ministarstvo građevine i saobraćaja, JP Srbija vode, gradska uprava Beograda i opština Novi Beograd. Gošća: Aleksandra Smiljanić, Savski nasip

Stručna pomoć potrebnija je roditelju nego detetu, jer deca samo snose posledice, priča u novoj Mamazjaniji poznati dečiji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, dr Roberto Grujičić, koji je i jedan od autora podkasta „Dva i po psihijatra“. U novoj epizodi Mamazjanije, on se osvrće na sve veći broj problema koje nosi takozvano „new age“ moderno roditeljstvo, ali i tehnologija koja je sastavni deo života, nažalost i dece mlađe od tri godine. U razgovoru za Mamazjaniju, navodi sve uzroke poremećaja u razvoju i ponašanju dece, za koje, naglašava, nisu krivi roditelji i njihov pogrešan pristup, koji međutim, često pospešuje loše mentalno stanje. Greške koje pravimo kao roditelji su nesvesne, ali mogu biti pogubne. „Narcisoidne ličnosti dečje uspehe pripisuju sebi, zanimaju ih samo rezultati, kojima nimalo ne doprinose. Stvaraju kod dece strah od neuspeha, odnosno od gubitka roditeljske ljubavi, što je za dete nešto najteže“, priča doktor Grujičić. On navodi ko su roditelji koji zanemaruju svoju decu i savetuje kada roditelji u Srbiji treba, a kad ne treba, da dovode decu kod psihijatra. Objašnjava zašto deci ne smemo da dajemo telefon u ruke pre treće godine i na koji način odrastanje uz telefon remeti psiho-socijalni razvoj deteta. U razgovoru za naš podkast opisuje narcisoidne roditelje i objašnjava kako da znamo da li smo takvi. Ukazuje takođe na to koliko ponašanje i raspoloženje roditelja utiče na decu i upozorava da međusobno poverenje dece i roditelja može lako da se izgubi. Doktor zaključuje da odlazak kod dečijeg psihijatra ima smisla u ekstremnim situacijama i kad je roditelj iscrpeo sve druge mogućnosti, poput razgovora sa detetom, odlaska kod školskog pedagoga, psihologa u domu zdravlja, koji nisu uspeli da pomognu, pa je reč o ozbiljnijoj dijagnozi. Svakako, osvešćivanje problema i preispitivanje roditelja, kad primete poremećaj u ponašanju svog deteta, je prvi korak ka boljitku.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je pred gledaoce! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković proučavali su Oskarov govor povodom pogroma, analizirali građansko hapšenje u jednoj beogradskoj zgradi, čestitali Rusima koji su glasali u Beogradu, a dali su i drugarske savete Olji Bećković kako da joj gosti ne odlaze iz emisije. Gost, prvi put u svojstvu urednika ekonomske rubrike u nedeljniku Radar, Milan Mića Ćulibrk. Momci nisu izdržali, morali su da pitaju Miću koliko je dugo sanjao košmare posle intervjua sa Vučićem, a onda se razgovor razlepršao u svim pravcima, od ekonomije do politike i nazad, kako to samo sa Mićom može, uz njegove sjajne analize i duhovote opaske. U Magarećem kutku moći ćete da čujete ekonomske savete Vojislava Šešelja.

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma, gde o snazi inovacija govori novinarka Brana Antović , a koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta, kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije, na neki način, ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument, koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je jedna vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor. Kako se prilagođavati svim promenama koje nam dolaze s stalnom nadgradnjom naših digitalnih mogućnosti? Kako koristiti sve te mogućnosti za rast i nadgradnju, a čega se treba paziti? Kako je izgledao put u životu i karijeri jedne novinarke koja je krenula od modnih magazina, ali se gradila u vremenu procvata modernih tehnologijama, uvek na vreme prepoznajući njihove potencijale? Pred vama je dinamičan i poučan razgovor o putu koji je iza nas u vremenu digitalnog procvata, a i o mogućnostima koje su pred nama, sa ženom koja je prihavatanjem, istraživanjem i pomeranjem mogućnosti interneta izgradila svoje ime i ugled koji danas ima.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom Oliverom Kovačević o trajanju, pritiscima i rastu u društvu koje se menja i u vremenima koja se menjaju. Olivera je govorila o svom novinarskom putu od NIN-a i TV Politike do "Pesme za Evroviziju"; načinima na koji se u tom periodu novinarska profesija menjala, što zbog tehnološkog napretka, što zbog društvenih i političkih okolnosti; kako se ona prilagiđavala novim okolnostima, a i kako je čuvala ono što nije želela da promeni; o važnosti pravilne informacije i čiste zabave u vremenu senzacija, ali i o uzrocima i posledicama promena u kulturi dijaloga koje danas gotovo i da nema.

Kripto valute su digitalno zlato koje ne poznaje granice, teritorije i ograničenja. To je novac koji ne može da se pipne, to je broj na ekranu koji ima svoju upotrebnu vrednost koja se stvara energijom i vremenom. Ko namerava da uloži standardan novac u kripto valute i da trguje na berzi mora da se edukuje. Bitcoin je prvi novac u istoriji za koga znamo koliko ga ima u opticaju. Sve je više država koje ulažu u kripto valute i zakonski ga uvode u sistem. Gost: Aleksandar Matanović, Direktor ECD kripto menjačnice

Moderni nomadi, influenseri „Whatifness“, Anja Vuković i Strahinja Tanasković sa trogodišnjim blizancima Adom i Ognjenom žive u kombiju, planiraju da obiđu svet, a njhov nekonvencionalni način života, na koji bi se većina ljudi teško navikla, moraće da zaustave „na kratko“, priznaju, samo kad deca krenu u školu. U novoj Mamazjaniji Anja nam je pričala o prvim danima posle porođaja, kad su Strahinja i ona zaboravili da kupe dohranu, jer su bili toliko neopterećeni, da ni na sekund nisu pomišljali da će deci nešto faliti sa njima i sa činjenicom da ne žive u klasičnoj kući. Nikada im nije palo na pamet da se zaustave ili presele u stabilnu kuću ili stan, ali svesni su da će period prilagođavanja biti neophodan kad Ada i Ogi postanu đaci. „Ne želimo da glumimo učitelje. Hoćemo da imaju interakciju sa drugom decom i učiteljicom, ali opet bismo voleli da možemo istovremeno da putujemo. Neće biti lako – stati, pa čak i na određeno vreme“, priča Anja, koja kaže da deci daju potpunu slobodu kretanja, često su parkirani u prirodi gde nema saobraćaja, ni mnogo opasnosti, ali čak i ako naiđu na prepreku, ovi roditelji avanturisti očekuju da je deca sama prevaziđu, da se snađu. U novoj epizodi Mamazjanije Anja opisuje kako izgleda život sa dvoje dece i dva psa u kombiju - kući na točkovima. Ona objašnjava i zašto deci ne žele da daju mobilne telefone, iako se oni bave društvenim mrežama i često su na internetu, ali i kako uspevaju deci da daju pozitivan model, tačnije da ne dozvole da ih vide pred ekranom. Anja se seća šta joj je bilo najteže dok su blizanci bili bebe i osvrće se na reakcije okoline, familije, prijatelja, na njihov način života, posebno nakon što su dobili decu. Priča o deci i njihovom odnosu prema stalnim putovanjima i navodi koji su najveći izazovi života „na točkovima“ i sa decom. Iako blizanci, napominje Anja, nisu nikad bili usklađeni, kad jedno jede, drugo spava i tome slično, istog su temperamenta. Poput njihovih roditelja vuče ih daljina, istraživački duh i avantura, pa sad sa tri godine već pitaju mamu i tatu kad stižu na novu destinaciju i šta će sve tamo videti. Tako će biti do upisa u školu, a onda će smanjiti brzinu, ali samo na kratko.

Nova epizoda nesalomivog podkasta "Dobar loš zao" je stigla u vaše domove! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sa umerenom dozom podsmeha pozdravili Guzonjinu najavu beogradskih izbora za drugi juni, svim srcem podržali inicijativu opozicije i ProGlas-a da se dođe do iole normalnih izbornih uslova, utvrdili da ne moraš da koristiš Skaj da bi se našao u Skaj prepiskama, a zapitali su se i ko to kompromitujućim fotkama pokušava da smesti budućem visokom državnom funkcioneru Marku Đuriću. Gošća je urednica "IN Medija", nezavisnog inđijskog portala i žrtva višegodišnjeg režimskog nasilja, Verica Marinčić. Verica je ispričala do detalja kako je Inđija od simbola demokratije postala simbol naprednjačkog terora, naširoko opisala kako nju, ali i političke neistomišljenke šikanira lokalna vlast, a iznela je i svoje viđenje o predstojećim izborima. U Magarećem kutku čeka vas neuobičajeno skandiranje na stadionu "Rajko Mitić". DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi odupiranja iskorenjavanju korupcije i mafije, ali i o snazi podilaženja onima koji su na poziciji moći u jednom društvu. Kažu da se istorija ponavlja dva puta, prvi put dođe kao tragedija, a drugi put kao farsa. Advokat Božo Prelević napravio je analizu raspadanja našeg pravosudnog sistema tokom proteklih četrdeset godina, s osvrtom na to kako se naš pravosudni i državni sistem menjao, a i kako se nije menjao kad je trebalo, da bismo došli do stanja u kom malo-malo pa čujemo da živimo u državi koja nema institucije. Šta je bilo nedopustivo, a na šta se "gledalo kroz prste", krajem osamdesetih, kad je Prelević postao sudija? Kako su izgledali pritisci na pravosuđe tokom devedesetih, do tačke u kojoj je i on sam razrešen kao sudija, u kojoj su postojale "liste za odstrel političkih neistomišljenika", na kojoj tvrdi da se i sam nalazio? Najzad, zašto je došlo do toga da se lustracija nije dogodila početkom dvehiljaditih, kad je bio koministar unutrašnjih poslova u prelaznoj Vladi, i kako su sve te stvari uticale na formiranje današnjeg sistema u kom živimo? Pred vama je razgovor o genezi saradnje između države i mafije, ali i između urušavanja sistema vrednosti i svih nas koji kao građani to decenijama posmatramo.

Za mlade koji nisu na budžetu i u studentskim domovima nema nikakvih olakšica za studiranje. Rezultat će biti pad obrazovanja. Treba imati razumevanje za fakultete koji žele da povećaju kvalitet nastave, ali ne preko povećanja školarina i džepa studenata i roditelja. Čeka se izmena zakona o mladima koji bi konkretizovao strategiju za mlade. Potrebno je doneti i zakon o volontiranju i zakon o radnoj praksi. Danas je praksa neplaćena i mladi se time zloupotrebljavaju. Mladi nemaju poverenje u studentske organizacije, samo njih 10 posto učestvuje u odlučivanju i izlasku na izbore na fakultetima. Ta praksa preslikava se i na učešće u društvenim aktivnostima. Gošća: Maša Vračar, Krovna organizacija mladih u Srbiji

„O usvajanju deteta ne treba previše razmišljati“, kaže u novoj Mamazjaniji čuveni srpski glumac, reditelj i producent Goran Šušljik, koji se u novoj epizodi našeg podkasta osvrće na period od pre 15, ali i 12 godina, kada je sa suprugom Irinom usvojio Đorđa, a potom i Dušana. Kako izgleda procedura usvajanja dece u Srbiji, Goran nam je detaljno objasnio kroz prednosti sistema, ali i mane naših građana, kod kojih su i dalje „žive“ predrasude prema roditeljima i njihovoj deci, koja nisu biološka, a posebno ako su drugačije boje kože. U priči o svojoj, kako naglašava, savim uobičajenoj, normalnoj porodici, Goran se osvrnuo na ljude koji bi želeli da usvoje decu, ali se plaše, jer žive u maloj sredini, ali i na one koji su pokušali da usvoje, ali nisu mogli da izdrže, pa su deca vraćena u hraniteljske porodice. Smatra da treba imati razumevanja i za takve parove, jer mnogima ova odluka ne pada lako. Svakako nikada neće zaboraviti osećaj kada su Đorđe, a gotovo tri godine kasnije i Dušan, ušli u njihov stan, iako su se potpuno različito ponašali, što je slučaj i danas, jer iako su rođena braća, „dva su sveta“. Goran nam otkriva zašto su i kako Irina i on odlučili da usvoje decu, ali i kako izgleda procedura usvajanja deteta u Srbiji. Opisuje i zašto je lakše usvojiti dete kad živiš u velikom gradu. Seća se kako su podneli saznanje da Dušan ima oštećenje sluha i kako su izgledale vežbe i kontinuirani odlasci kod terapeuta. Goran nam je opisao i kako Irina i on vaspitavaju sinove i zašto smatra da im daju previše slobode. Objasnio nam je i zašto u Srbiji ima gotovo duplo manje dece koja čekaju na usvojenje nego parova koji usvajaju. Usled bliskosti, zajedničkog života, odrastanja dece, i najveće avanture koju su doživeli, Goran i Irina odavno su zaboravili da su Đorđe i Dušan usvojeni. Na to ih, kaže naš gost, podsete kada ih pitaju o usvojenju, dok ova skladna porodica funkcioniše kao i svaka druga, a u odnosu na pojedine „biološke“, sigurno i daleko bolje.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković snimali su na Guzonjin rođendan i nervirali se zbog toga što će od sad možda da ga zovu "Oskar", divili su se Šapičevom rečniku manje poznatih reči i izraza, iznenadnoj Topalkovoj popularnosti i zavidnom umeću upotrebe desne šake Milana Radoičića. U ovoj svečanoj epizodi, prvo "ankenselnovanje" u Srbiji - gost neustrašivog dvojca je beskompromisni borac za Beograd, žrtva podle krađe privatnih snimaka i predsednik beogradskog odbora "Zajedno", Đorđe Miketić. Miketić, koji je debelo platio jer je pred decembarske izbore upozoravao na fantomske glasače i raskrinkavao Šapićeve afere, spreman je za borbu koja predstoji na predstojećim vanrednim beogradskim izborima. Gost je razjasnio da je Beograd već oslobođen, jer, po zakonu, vlada mora da proglasi privremeno veće koje će upravljati gradom, a u kome, prema rezultatima izbora, dosadašnja opozicija ima većinu! Vodila se vatrena rasprava oko toga kako sve treba nastupiti pred nove izbore da bi oslobođenje Beograda bilo i formalizovano. U jednom su se gost i voditelji složili - na izbore moramo da izađemo svi, a pre izbora svi treba da uradimo sve da ne bude ponovo "fantoma" po trafo-stanicama. U Magarećem kutku - psihološki test: da li su Vučič i Vučevič isto?

Pred vama je nova epoizoda podcasta Snaga uma o snazi razgovora o teškim temama - u podcastima, u životu, u umetnosti. Glumica Maša Dakić, koja je nedavno svojom ulogom u pozorišnoj predstavi Prima Facie, uspela da pokrene važan razgovor o neosetljivosti pravosudnog sistema prema pitanju seksualnog nasilja, govorila je o načinima na koje se žene "uklapaju" u svet koji često nije pravljen za njih, o saosećajnosti i bezosećajnosti prema žrtvama nasilja, o izgovorima koje upućujemo sebi kada se nekih tema plašimo, ali i svim onim stvarima, o kojima nam je često neprijatno da govorimo, ali je zato važno da govorimo.

Nema u svinjcu čistog mesta, ovo društvo je razvaljeno Gradonačelnik Zrenjanina se drznuo da ugasi Hemijsku školu bez ikakvih zakonskih procedura i van očiju javnosti. Kako je moguće da za tehničko obrazovne profile nema potrebe kad se u Zrenjaninu gradi Linglong. 2000. godine u Srbiji je bilo preko 100.000 đaka prvaka godišnje, sad ih imamo 60.000. Mi kao nacija odumiremo. Tromost I nesposobnost države je uzrok što ni 10 meseci nakon masakra u Ribnikaru nema rešenja, šta sa tom školom. Ako nisu spremni da preuzmu odgovornost za rešenje, neka se sklone. Nijedan memorijalni centar ne može da nadomesti smrt dece u Ribnikaru. S druge strane, mora se misliti i na budućnost dece koja su preživela. "Ribnikar" je samo manifestacija opšteg nasilja u društvu. Iako je plata profesora osnovne škole manja od prosečne, nastavnici na listi prioriteta pre povećanja plate stavljaju bezbednost. Gost: Dušan Kokot, Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije

Od zaposlene mame očekuje se da uskladi obaveze, posao, decu, kuću i sve to uradi tako da bude idealno, ali „ona to ne mora“, naglašava Nataša Pavlović, autorka emisije „Praktična žena“, gošća nove Mamazjanije, mama dva dečaka Olega i Jana, koja gledaocima našeg podkasta poručuje da je jedino bitno da sačuvaju zdravlje i osmeh na licu, jer to je ono što našoj deci treba. Kroz razgovor sa Natašom, koja naglašava da je ljudi već oslovljavaju sa „Praktična“, shvatili smo da mi, mame, i ne moramo uvek da budemo praktične, već je samo potrebno da budemo tu za svoju decu kada smo im najpotrebnije, a obaveze i svakodnevni pritisci uvek mogu da sačekaju. Opisala nam je na koji način kod svojih sinova kontroliše korišćenje mobilnih telefona i igrica, dok im istovremeno ništa ne zabranjuje. Vreme koje provodi sa decom, za Natašu je dragoceno i kaže da roditelji mogu da očekuju da dete ne gleda u kompjuter ili telefon, ali samo ako im ponude alternativu, koja je napornija varijanta. Ipak, plodovi ovakvog vaspitanja su dragoceni, pa ona nekada umesto sat vremena, u parku sa sinovima provede i četiri sata. Nataša nam objašnjava i zašto je opasno deci zabranjivati da rade ono što najviše vole, ali i kako je ponekad bolje u poznijim godinama osnivati porodicu. Ona nam je opisala metode koje koristi da ograniči svojoj deci vreme u digitalnom svetu, a da ona to ne primete. Ispričala nam je i kako i kada, je svoju decu pripremila za neke ne tako lepe momente koji će ih možda sačekati u životu, a naglasila da je poverenje koje se izgradi između roditelja i dece, najvažnije za zdrav odnos. Naša gošća nam je priznala da se i ona ponekad iznervira, ali da to ne traje dugo. Sad kad u kući ima jednog pubertetliju dolazi češće do rasprava, ali sa starijim sinom, za kojeg kaže da je „njena kopija“, pa se te razmirice brzo rešavaju, a iz svake greške nauče nešto novo.

Dobro došli na vruć teren podkasta "Dobar loš zao", koji se iz opravdanih razloga nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra. Ovo je nova epizoda, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušavaju da odgonetnu misterije sveta Branimira Nestorovića, polako ali sigurno opraštaju se od Čaleta, s neizmernim veseljem pridružuju se rođendanskom slavlju Milana Radoičića, a pružaju i otvorenu podršku Džulijanu Asanžu. Gost, u danima kad se obeležavaju dve godine od napada Rusije na Ukrajinu, je osnivač Ruskog demokratskog društva u Srbiji, Pjotr Nikitin. Pjotr je jedan od oko sto pedeset hiljada građana Ruske Federacije koji su u poslednjih desetak godina došli u Srbiju da u njoj započnu bolji život. Nikitin otvoreno govori o problemima s kojima se naše nove komšije suočavaju u Srbiji, ali i o situaciji u Rusiji posle smrti Alekseja Navaljnog, a pre martovskih predeedničkih (bez)izbora. Autori emisije zajedno s gostom insistiraju na tome da rusko-srpsko bratstvo postoji i da ne sme biti rezervisano samo za diktatore, već da njegovi koreni sežu mnogo dublje, zbog čega će naši narodi ostati tesno povezani i dugo nakon svih nedaća koje su ih zadesile. U Magarećem kutku čućete tezu kako Fajzer vakcina utiče na zdravlje ruskih političkih zatvorenika.

Stigla je i 19. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, Srbija je pobedom krenula ka Evrobasketu 2025, a vraća nam se Evroliga Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Mića Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, ove nedelje se vraća Evroliga, sa njom i utakmice večitih, a Srbija je trijumfalno krenula ka Evrobasketu. „Orlovi“ su savladali Finsku sa 77:61, ne tako lako kao što bi rezultat mogao da stvori sliku, a zanimljivo je bilo i posle utakmice na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. Selektor Svetislav Pešić opširno je pričao o svemu – zdravlju igrača, KK Dubai, ali i tome da li vidi Nikolu Jokića u timu za Olimpijske igre u Parizu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi inspiracije i lepote koja nas okružuje, sa glumicom i slikarkom Katarinom Kajom Žutić! U dinamičnom razgovoru o inspiraciji koja nas vodi kroz život, Kaja je govorila o svetu lepote koji je otkrila kroz slikarstvo, o lekcijama koje pronalazi u mitologiji i filozofiji, o buntu kao borbi za bolji i lepši svet kom je kroz različite faze sazrevanja pristupala na različite načine, o odnosu prema prirodi koji je njoj jako važan, ali i o stereotipima u koje je od mladosti gurana, a od kojih je konačno uspela da se oslobodi, kao što je uspela da nauči da se čuva od gluposti koje nas okružuju. Kaja je sa sobom povela i počasnu gošću podcasta, njenu čivavu Pipili koja već ima iskustvo pred kamerama, ali i na pozorišnim daskama.

Avijacija je najbezbednija grana privrede, ali je posle korone primetan sve veći nedostatak osoblja, a pogotovo stručnog kadra. Mnoge kompanije nisu vratile broj zaposlenih na nivo pre korone. Piloti su u skoro svim avio kompanijama preopterećeni poslom. Postoji diskrapanca između planova letenja i broja pilota. Zakon je jasan, kad je reč o odmoru pilota, ali se vrlo često ne poštuje. Iako istraga nije gotova, odgovornost za poslednji incident sa letom Er Srbije za Dizeldorf je najverovatnije na pilotu. Gošća: Danka Nešović, Direktorka Pep akademije za avijaciju

„Ništa nije nemoguće“ jeste floskula, ali u poslu kojim se Ksenija Mirković bavi više od 20 godina, zaista je tako. Ova neverovatna žena, gošća nove Mamazjanije i majka dva dečaka, jedna je od osnivača Udruženja za afirmaciju dečjeg stvaralaštva “Svitac”, čiji su članovi, većinom, deca sa razvojnim smetnjama, uzrasta od tri do 30 godina. Izazovi u poslu sa decom, čija osećanja, razmišljanja i ponašanje zahtevaju specifične metode rada, nikada ne prestaju, ali svaki završen umetnički projekat, aplauz na sceni posle izvedene predstave ili projekcije njihovog filma, od neprocenjivog je značaja, kako za male umetnike i njihove roditelje, tako i za Kseniju i njen višečlani tim. Naša gošća navodi da danas ne postoji osoba koja ne poznaje nekoga ko ima dete sa razvojnim smetnjama i da je u „Svicu“ iz godine u godinu sve više članova. Ona nam opisuje koji je to najučinkovitiji metod prilaska detetu sa razvojnim smetnjama i kako na njihov umetnički rad i projekte reaguju roditelji i okolina. U razgovoru objašnjava koliko muzika, i na koje sve načine, pomaže u razvoju govora i komunikacije, a kako dete sa smetnjama naučiti da mirno stoji, izgovara tekst pesme ili uloge u predstavi, seriji, filmu. Navodi nam i koji su to najveći izazovi u ovakvom poslu i odakle joj uopšte ideja da se bavi ovim zanimanjem. „Svitac“ je inkluzivno društvo, čiji su članovi, između ostalih, i braća i sestre dece koja imaju problem. Njihova inkluzija međutim traje bez ograničenja i umnogome se razlikuje od one u školama. Idejni tvorac, organizatorka i izvršiteljka svih umetničkih projekata, kao i metodologije rada sa decom, upravo je Ksenija, koja je po struci istoričarka, a koju je život odveo na ovaj čudesni put, na koji je na kratko povela i nas, tokom snimanja nove Mamazjanije.

Mnogi je znaju samo kao pevačicu iz „trke za Evroviziju“, veselu Romkinju o kojoj bruji Srbija, ali ona je pre svega mama jedne osmogodišnje Kjare i naša gošća u novoj Mamazjaniji, pevačica Zejna Murkić, koja nam je bez zadrške ispričala kako u Srbiji izgleda život samohrane majke i njene ćerke, koje se sasvim malo razlikuju od većine, ali se sa predrasudama bore i ne daju na sebe. Svoju priču Zejna je počela osvrtom na sopstveno odrastanje u Loznici, pohađanje dve škole, suočavanje sa nerazumevanjem i kritikama sredine sa jedne, ali i velikom ljubavlju i podrškom sa druge strane. Ispričala nam je o prezaštićenosti koju je imala u svojoj porodici i stresu, koji je doneo spoljni svet, o svojoj ćerki Kjari koju, kaže, lakše odgaja sama nego što bi sa partnerom. Zejna nam je otkrila tajnu njenih svakodnevnih postignuća, od brige o ćerkinoj školi, treninzima, kući, gostovanjima, takmičenjima, nastupima… A suština je, ističe, u volji, energiji i činjenici da je sama sa sobom dobro, a onda je dobra i za svoje dete i sve ostale, kojima je potrebna. Ispričala nam je i kada je ćerku stavila ispred svojih želja, ali i objasnila zašto je ponekad ženi lakše da bude sama sa detetom, nego da joj „pomaže“ partner. Zejna nam je otvoreno prenela i svoja neprijatna iskustva, i navela koliko je ljudima koji su drugačiji od većine, teže da se uklope u društvo. Opisala nam je i kako izgleda Kjarin i njen savršen dan, ali i kad je doživela najveću neprijatnost zbog svoje boje kože. Na kraju je zaključila da biti zadovoljan sobom, svojim izgledom, poslom, okruženjem, je najvažnije za jednu ženu, ako želi da bude i dobra majka. „Oni koji nisu dobri za sebe, nisu ni za druge“, pa se ona, pre svega zbog svoje Kjare, trudi da joj bude dobro i da ne razočara ni sebe, a ni nju.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", prepuna žalbi Marka Vidojkovića zbog ljutine ajvara koji je jeo, te saveta iskusnog Nenada Kulačina o tome kako najefikasnije ajvarom zakrčitu karotide, je tu! U prvom delu emisije, voditelji su se osvrnuli na tragičnu sudbinu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, pozdravili izbor dobitnika sretenjskih ordenja, a izrazili su nadu da je neuspela konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda lagano zagrevanje pred nove beogradske izbore, koji će promeniti sve. Na samom kraju ovog dela emisije imaćete priliku da vidite kako tačno Međunarodni PEN centar štiti naše voditelje. Gost u ovoj epizodi je košarkaški as, nekadašnja talija reprezentacije i član koalicije NADA, Vladimir Štimac! Novajlija u političkom životu Srbije imao je povlašćen tretman kod autora emisije, jer - ko ne gotivi Štimaru? Dečački iskren i pošten do ivice naivnosti, Štimac se trudio da balansira u političkom blatu, nudeći normalna rešenja za nenormalne okolnosti u kojima živimo, čime se pozicionirao kao pravo osveženje na našoj političkoj pozornici. U Magarećem kutku, možete videti kako, u sklopu tradicije "spali lutku Pupovca" mahniti dalmatinski primorci pale lutke Putina i našeg Guzonje, što su i voditelji i gost osudili, jer bi u slučaju bilo kakve druge reakcije verovatno bili optuženi za pokušaj atentata. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, koju smo posvetili neophodnom razgovoru sa psihološkinjom i psihoanalitičarkom Vesnom Brzev-Ćurčić. o seksualnim traumama stečenim u ranom detinjstvu, o životu uz potisnuta sećanja, o osvešćavanju traume, zaceljenju, ali i podršci koja može mnogo da znači. Kako se dogodi da deca ne kažu roditeljima da im se desilo nešto što im nije bilo prijatno? Koje slabosti dece zloupotrebljavaju predatori? Kako možemo nesvesno da pogrešimo u razgovoru sa žrtvama nasilja iz svog okruženja? Najzad, šta nas čini osobom od poverenja u životu i okruženju nekoga ko živi sa traumom? Nekad mogu proći i decenije dok neko ne oseti da je trenutak da progovori o preživljenoj traumi. Kako razumevanje okruženja neizmerno može da pomogne na tom putu oslobađanja, epizoda koju smo pripremili nije namenjena samo onima koji su preživeli nešto o čemu ćute, već svima koji žele da budu vredni poverenja onih koji su nekad bili jako povređeni.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao" je pred vama! Potpuno lišeni praznične euforije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu štedeli aplauze za rezoluciju EP o Srbiji, nepristojno dugo su se rugali predsednikovom brukanju u SBUN, a tom prilikom su mu nadenuli i nov, zabavan nadimak. Zahvaljujući tome što je Nenad bio u radnoj obavezi da gleda Superboul, to bi bilo to što se tiče prvog dela, koji ipak traje skoro 40 minuta. Gost je profesor na FPN u Beogradu, Miloš Bešić. Razgovor je počeo u oštrom tonu usled profesorovog neslaganja s Vidojkovićevim optimizmom u pogledu rezolucije EP, a onda je sve otišlo dođavola kada je profesor Bešić počeo da niže teorije o Kosovu, kombinujući ih sa tezama o "dominantnoj stranci", što je, po njemu, bolest koja je napala Srbiju. U Magarećem kutku videćete Vučića i Vesića kako se smeju kockama koje će ugraditi u beogradski Trg republike. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor o snazi emocija koje držimo u sebi. Glumica Aleksandra Janković nedavno je ostvarila fantastičnu ulogu u seriji „Azbuka našeg života“, koja je u drugoj sezoni obrađivala pitanje psihološkog nasilja u partnerskim odnosima, što je dalo povod za razgovor o ovoj osetljivoj temi. Tokom intimnog i poučnog razgovora o prepoznavanju nasilja, stidu koji osećaju žrtve i razumevanju, Aleksandra je progovorila i o ličnoj traumi, koju je doživela u ranom detinjstvu, sa pet i po godina.

Posle 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, mi nismo na nuli, mi smo u minusu. Pravda je ubijena, ali istina živi. Učestvovanje u komisiji uprkos postojećoj vlasti nije iluzorno jer treba iskoristiti svaku priliku koja vam se pruža da bi se došlo do istine. Sve njene rezultate rada trebalo bi objaviti. Dobrim novinarima je potrebno prisustvo duha i odsustvo tela, da nemate straha u otkrivanju istine i obaveštavanju javnosti. Novinari u Srbiji su potplaćeni, malo plaćeni, ucenjeni, bez zaštite i podrške. Zato se novinarska profesija danas nalazi u najgorem položaju u novijoj istoriji. Iako zakon predviđa da se napad na novinara tretira kao napad na policajca, u praksi nikad niko nije odgovarao za pretnje. Gost: Nino Brajović, Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

Za sebe kaže da je „novinarka koja piše knjige“, a Vesnu Dedić ugostili smo u novoj Mamazjaniji pre svega kao mamu jedne Lenke, koja je danas odrasla devojka na doktorskim studijama u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz razgovora sa Vesnom shvatili smo da je ona prvo majka, pa onda novinarka i književnica, koja će sve učiniti za svoje dete. Kada je izašla iz lošeg braka i shvatila da će o ćerkici morati sama da brine, počela je nova etapa života, koja je zahtevala ozbiljnu borbu. Na taj period danas gleda sa osmehom, jer su i Lenka i ona uspešno ostvarile svoje ciljeve, ali i naučile da nema tog problema koji trud i rad ne mogu da reše. Život mame i ćerke, Lenkino odrastanje, proticalo je bez trzavica, a mama joj nije bila drugarica, ali joj je, kaže, pružala slobodu. Nije zahtevala sve petice u školi, ali je htela da vidi trud i zalaganje za što bolji uspeh. Verovala je da će Lenka krenuti umetničkim stopama, ali je ipak nauka odvukla na drugu stranu, Vesni nepoznatu. U razgovoru za Mamazjaniju, Vesna nam iz svog ugla opisuje kako se vaspitavaju ženska deca i zašto dete ne sme da bude trofej ambicioznog roditelja. Ona navodi sve razloge zbog kojih je detetu bolje dati slobodu nego ga kontrolisati i ograničavati. Takođe, upozorava da treba da se zabrinemo ako je dete u kući mirno, tiho, poslušno, jer onda će svoj bes i revolt izbaciti na nekom drugom mestu. Vesna nam opisuje i najveće izazove sa kojima se u Srbiji suočavaju samohrane majke, ali i objašnjava zašto se posle razvoda nikad više nije udala. O tome koliko je razvod bolan, ali je nekada „jedini izlaz“ i kako izgleda kada majka ostane sama sa detetom, priča Vesna u novoj epizodi Mamazjanije. Ona nam otkriva kako je vaspitavala Lenku, kada se najviše uplašila za njihov odnos i koliko je važno devojčice učiti šta sve mogu da urade, a ne samo im ponavljati šta je to što - ne smeju da rade.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", pod budnim okom Međunarodnog PEN centra, je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se neizbežno osvrnuli na drugo ubijanje Slavka Ćuruvije, obradovali su se što je ponestalo cifara sa naše strane na semaforu pobeda protiv Kosova, a izrazili su i solidarnost sa glumcima koji nisu izrazili solidarnost sa nosiocem Putinovog ordena, Milošem Bikovićem. Gost, nekadašnji urednik čuvenog dnevnog lista "Demokratija", Cvijetin Milivojević! U uzbudljivom razgovoru, Cvijetin je detaljno opisao svoje viđenje slučaja Čuruvija, a u drugom delu razgovora Cvijetin je opširno opisao svoje viđenje konstitutivne sednice srpskog parlamenta, a osvrnuo se na protekle, ali i predstojeće izbore. U Magarećem kutku čućete o kakvoj gromadi govori Dijana Hrkalović.

"Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi mladosti u društvu, a i o snazi politike u životima mladih ljudi, koji "samo žele da budu mladi i da imaju budućnost". Studenkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković i studentkinja Arhitektonskog fakulteta Staša Cvetković su proteklu godinu provele stojeći rame uz rame sa kolegama i građanima, na protestima iza parole "Studenti protiv nasilja", mada njih dve zajedno stoje mnogo duže. Druže se od vrtića, a bore se "za nešto ili protiv nečega" još od osnovne i srednje škole, kada su u rodnom Vranju ušle u omladinski aktivizam i zalagale se za podizanje svesti o ekologiji. Pune utisaka iz Brisela, odakle su se nedavno vratile, govorile su o načinima na koje se danas mladi ljudi ideološki i politički orijentišu, o uzrocima političke apatije u novim generacijama, ali i o korenima ekstremističkih ideja koje su sve primetnije među mladim ljudima. Kako izgleda politička polarizacija na fakultetima i žurkama? Kako aktivizam utiče na njihove privatne živote, porodice, prijateljstva, čak i ljubavne veze? Ovo su samo neke od tema nove epizode podcasta Snaga uma.

EXPO organizuju države sa viškom kapitala, Srbija to svakako nije EXPO 2027. će Srbiju zadužiti decenijama. Motiv SNS je da se na mestu sadašnjeg Sajma naprave skupi kvadrati Beograda na vodi i sliju se sivim kanalima u vladajuću partiju. Glavni ili veliki EXPO u svetu košta do 3 milijarde evra, naš propratni ili mali će koštati preko 15 milijardi evra što je četvorogodišnji budžet za investicije Srbije. Ukoliko bi se promenila vlast u Beogradu, moglo bi se zaustaviti rušenje Sajma, ali ne i EXPO 2027 koji štiti lex specialis koji kreira korupciju i bezakonje. Gost: Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka

Ne zna se kome škola teže pada, deci ili roditeljima, a ni ko se više raduje raspustu. Brojni kreativni saveti i primeri iz škole NTC-a, pokazuju da je rad kod kuće suvišan, kada na časovima učenici uče lekcije kroz njima poznate igre, uz koje im onda nije potrebno mnogo pomoći da savladaju gradivo, o čemu u novoj Mamazjaniji govore poznati doktor Ranko Rajović, autor NTC-a (Nikola Tesla Centar) programa, šef Katedre za obrazovne neuro-nauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru, ali i njegov sin Vuk Rajović, doktor hemijskog inženjerstva i koordinator Odseka za nauku u NTC-u. Iz godine u godinu, svedoče učitelji, sa prvacima u osnovnim školama se sve teže radi, navodi na početku našeg podkasta dr Ranko Rajović. On objašnjava razloge zašto su deca drugačija, ali i probleme u tradicionalnom obrazovanju, koje se ne menja, ne ide u korak sa vremenom, iako prema brojnim istraživanjima, danas spremamo decu za profesije koje još ne postoje. Deca su od najranijeg uzrasta uz telefone i igrice, umesto u parku, na livadi, sportskom terenu. Rajovići naglašavaju vezu između kretanja i učenja kod dece, koja je neraskidiva. Oni ističu da svako dete želi da uči i nauči, da se pokaže, takmiči i bude dobro u nečemu, a u školi će to postići ako im lekcije predaju kroz igru, koja je njima bliska. Takođe, problem današnjeg vaspitanja je prezaštićenost dece, koja nemaju nikakvu slobodu, jer su uvek pod nadzorom, a roditelji tu kontrolu vrše i kroz brojne vanškolske aktivnosti kojima se ne vidi kraj i zbog kojih najmlađi nemaju vremena za sebe, a detinjstvo im prolazi. Oni nam objašnjavaju kako da deca zavole školu i gradivo sa nastave, da dečje igre pretvorimo u školske predmete, matematiku, hemiju…? Naglašavaju i da je dobro ako je deci ponekad dosadno. Takođe opisuju koje su posledice prezaštićenosti dece i koliko roditelji treba da uče sa njima. U novoj epizodi, naši gosti ističu sve prednosti NTC-a, koje bi srpsko školstvo moglo da primenjuje. Ukazuju roditeljima kada je pravo vreme da dete upišu na sport ili bilo koju vannastavnu aktivnost. A Vuk opisuje kako je izgledalo njegovo detinjstvo uz Rankove metode. Odgovore na ova, ali i brojna druga pitanja, koja interesuju svakog roditelja i nastavnika, pružili su Ranko i Vuk Rajović u novoj epizodi Mamazjanije, u kojoj su se osvrnuli i na savremeno detinjstvo koje prolazi u „nepoznatim ulicama virtuelnih gradova“, u koje mame i tate moraju da zađu kako bi znali „gde su im deca“ i kako bi ostvarili komunikaciju, ali i dečja interesovanja iskoristili da im pruže uvid u prednosti realnog sveta i odrastanja.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" će, bez sumnje, biti zapamćena kao istorijska. Marko Vidojković se, na samom početku emisije, izvinio Aleksandru Vučiću jer ga je opsovao u septembru 2021, a Nenad Kulačin se za to vreme borio sa napadima smeha na nervnoj bazi. Emisija je nastavljena u uobičajenom maniru, osvrtom na predsednika koji na očigled javnosti puni gaće pred rezolucijom EP, nevešto glumeći da to nije tako. Posebnu brigu autori su izrazili za državnu bezbednost, imajući u vidu da je doskorašnji šef BIA, Aleksandar Vulin, dobio orden od ruske tajne službe, FSB, posle čega mu se na čelu pojavila reč "izdajnik". Gost je, posle nekoliko godina ubeđivanja da je boravak u DLZ prijatan poput služenja vojnog roka, Ranko Pivljanin, urednik "Nova" novina. Istraumiran Vidojkovićevim izvinjenjem, Pivljanin je odustao od svake namere da vodi ozbiljan razgovor, stoga se cela 288. epizoda DLZ pretvorila u nikada ranije viđen šou, u kome se bez prekida ukrštaju tri potpuno različita smisla za humor, a oboren je i rekord u trostranom upadanju u reč. Koliko god zvučalo zabavno, fakat je da je jedan od kamermana, u sred snimanja, zaspao. U Magarećem kutku DJV pokazuje kako se blamirati u programu uživo.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa profesorkom psihologije Tamarom Džamonjom Ignjatović, o važnosti prepoznavaja i čuvanja naših ličnih granica, kao i o nužnosti uvažavanja tuđih. Živimo u vremenu u kom su društvene mreže pune objava koje se bave naših granicama iz ugla psihologije, tako da je važno govoriti i o opasnostima koje nosi površno bavljenje pitanjem sopstvenih granica. Koja je veza između jakih ličnih granica, integriteta i karaktera? Koje su posledice koje snosimo ako, pod pritiskom ili iz nekog drugog razloga, dođemo u poziciju da kontinuirano trpimo, da radimo za tuđe interese i ciljeve ili da zanemarimo svoje vrednosti? Kakva je veza između vaspitanja koje dobijemo u detinjstvu i zdravih granica, stabilnog integriteta i jakog karaktera u odraslom dobu? Ovo su samo neke od tema važnog razgovora o mentalnom zdravlju, ali i stanju u društvu koji vas pozivamo da pogledate ili poslušate.

Sve je manje onih koji hoće u profesionalnu vojsku, zato je pitanje da li uvoditi obavezno služenje vojnog roka. Zbog ukidanja obaveznog služenja vojnog roka već 13 godina nema dovoljno mladog rezervnog sastava vojske. Srbija je imala više profesionalnih vojnika u vreme bivših država, nego sada kada je samostalna. Prosečna plata je mala i to je osnovni razlog slabe popune jedinica. Ukoliko se usvoji odluka o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka, neophodan je rebalans budžeta. Osnovna obuka se može završiti i za 3 meseca, ali samo za strelce, šta ćemo sa ostalim neophodnim rodovima vojske? Gost: Goran Petković, Pukovnik u penziji

Ništa u svetu koji poznajemo ne može da se meri sa momentom rađanja novog života, a dragocenost ovog trenutka, majci niko nema pravo da oduzme, naglašavaju gošće nove Mamazjanije, Marina Mijatović, advokatica i Dušica Kovačević, VMS babica i vlasnica „Bebi patrole“ koje u epizodi, specijalno posvećenoj trudnicama i porodiljama, spremaju buduće majke za „meč“, koji ih u porodilištu očekuje. U Srbiji su, nažalost, žene masovno slabo informisane, neupućene, u ono što ih čeka na porođaju, a prvorotke, nažalost, moraju da znaju svoja prava kada stignu u porođajnu salu, ali i tokom boravka u porodilištu. Usled neobaveštenosti, mnoge su prošle „bose preko trnja“, dok su svoju bebu donele na svet, a porođaj, kao takav, bio im je najmanja briga. Odnos pojedinih lekara, ginekologa-akušera, anesteziologa, ali i medicinskih sestara, babica, takav je da, nažalost, podrazumeva, vređanje, vikanje, neprijatnosti i dovodi žene u stanje grča, panike, paranoje, traume, što ostavlja posledice po bebino zdravlje. Gošće nove Mamazjanije objašnjavaju da ne mora da bude ovako, da žena ima sva prava u porodilištu i u porođajnoj sali, da može da se informiše o tome šta sme da pita, promeni, odluči. Sistem, sa druge strane, treba da bude postavljen pravilno, a ne nakaradno. Žena ne sme da strahuje od lekara koji će biti dežuran u trenutku porođaja, ona nije dužna da „rezerviše“ ginekologa, kojeg prethodno plaća u privatnoj praksi, a na kraju se opet često desi, da doživi neprijatnost, akušersko nasilje i da pod traumom, sa bebom u naručju, odlazi kući. Naše gošće objašnavaju šta žena treba da zna pre nego što ode na porođaj i koja su sve prava budućih majki u porodilištu. One se pitaju odakle to nepisano pravilo da trudnica mora da vodi trudnoću privatno, da bi sebi „obezbedila“ lekara na porođaju. Takođe postavljaju pitanje zašto zdravstveni sistem u Srbiji ne „prepisuje“ pozitivne prakse iz razvijenih zemalja, koje su odavno promenile procedure i protokol kad su u pitanju porođaji i odnos prema ženama u porodilištu i koji su glavni koraci za promene zdravstvenog sistema u domenu porodilišta i porođaja. One objašnjavaju i kako da preveniramo akušersko nasilje i neprijatnosti na porođaju, ali i kako se žena posle traume od nasilja na porođaju suočava sa onim što je prošla i kako se odlučuje na novu trudnoću. O ovim i brojnim drugim gorućim pitanjima, koja zanimaju pre svega trudnice, ali i porodilje koje su prošle manju ili veću traumu, govorile su naše gošće, osvrćući se na dugogodišnje iskustvo koje imaju u radu sa ženama, Marina iz ugla prava koje mora biti dostupno svima, a Dušica iz rada sa trudnicama, koje priprema na najvažniji dan u životu.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se uporednom analizom režimskih opsenarsko-ložačkih projekata "Srbija 2025" i "Srbija 2027", polemisali su oko značaja međunarodne reakcije na izbornu krađu, a pokušali su i da predvide šta bi bilo kad bi Srbija imala atomsku bombu. Gost je narodni poslanik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović. Isključivi razlog njegovog dolaska u DLZ je želja da se u ovim depresivnim zimskim danima pokaže neophodno jedinstvo i volja za zajedničku dalju političku borbu protiv banditskog režima, pa je i ceo razgovor protekao u tom tonu. U Magarećem kutku Čale dominira!

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni. Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija? U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih. Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi. Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora. Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca. Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi integriteta sa novinarkom Vesnom Mališić, koja je zajedno sa većim delom redakcije NIN nedavno podnela ostavku, uz objašnjenje da tamo više nije moguće raditi u skladu sa etičkim načelima profesije, kojih su se uvek pridržavali. Vesna je govorila o značaju ovako krupnog čina novinarske solidarnosti, koji je ocenila kao istorijski događaj za naše novarstvo, ali i o sistemskom uništavanju integriteta kao odlike građanina, načinima na koje urušavanje novinarstva utiče na urušavanje društva, novinarstvu u vreme Miloševića, kao i o ceni koju je i ona plaćala dok je čuvala sopstveno dostojanstvo, u vremenima u kojima su mnogi dostojanstvo prodavali.

Komunikacija roditelja sa detetom, verbalna i neverbalna, kao i ton glasa i reči koje koriste, ključne su u vaspitanju, ali i za formiranje odnosa roditelj-dete, u novoj epizodi Mamazjanije o tome nam govori „porodični trener“ (family coach) Dragana Aleksić. Od najranijeg detinjstva, roditelj komunicira sa detetom. Prvo reaguje na gestikulaciju, gugutanje, a kasnije se uspostavlja verbalna komunikacija, koja vremenom, nažalost, kod većine, prelazi u naredbe, koje mama i tata izdaju svojoj deci, kao da su u vojsci, a ne u porodici. Naša gošća upozorava zašto je opasno ponavljati rečcu „ne“ na svako drugo pitanje deteta i kako naredbu upućenu detetu pretvoriti u molbu ili pitanje. Ona navodi da je uvek bolje reći: „Pokaži mi kako vezuješ pertle“, umesto narediti: „Veži pertle!“? Dragana ukazuje na to koliko je način obraćanja roditelja detetu, važan za vaspitanje i za sve razvojne faze i uči nas kako da pričamo sa detetom, a da ne ponavljamo „100 puta“ isto. Takođe, naglašava da deca osećaju nervozu i tenziju između roditelja, čak i kada ona nije izražena rečima, a da detetu uvek treba da pokažemo da ga razumemo i saosećamo kad je u problemu, a da ga ne osuđujemo.

U novoj epizodi podkasta "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su dolazak redakcije NIN-a u United grupu, proučavali su da li se kaže javelin ili džavelin, a od stranih prijatelja dobili su detaljno tumačenje nove top liste brdskih goveda. U gostima torta. A tortu donosi urednica "Nove ekonomije", Biljana Stepanović, majstor za torte i stručnjak za sva ostala pitanja. U veseloj diskusiji momci i gošća su se dotakli inostranih reakcija na izbore u Srbiji, domaćih reakcija na izbornu krađu, mračne perspektive Srbije, uz čuveno Nenadovo "Kako nam se dogodilo...", a neizbežan je bio i razgovor o polu-EXPO 2027. U Magarećem kutku videćete kako se viteški podnosi smanjenje plate na Pinku. DLZ, pod pojačanim nadzorom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Zbog sve boljih puteva "krivac" za saobraćajne nezgode sve ređe je upravljač puta. "Šok" kampanje o bezbednosti saobraćaja su prestale jer je Agencija za bezbednost saobraćaja "optužena" za uznemiravanje javnosti. To jesu "krvave" kampanje, ali i "ulog" je nečija prolivena krv. Iako je zakon propisao obavezu edukacije dece u saobraćaju, to se ne sprovodi. Obrazovanje o saobraćaju je kontinuiran posao, nije dovoljno samo u septembru vršiti akcije. Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja postigle su efekat, u apsolutnim brojkama, sve je više vozila, a manje stradalih. Od 2006. godine do danas broj registrovanih vozila se uvećao za milion. Auto škole ne mogu da pripreme buduće vozače za vožnju u zimskim uslovima jer ne postoje uslovi, ni mogućnost da obuka traje godinu dana. Većina vozača u kritičnim situacijama deluje refleksno, a ne svesno, voljno i kontrolisano, tako da nema opšteg saveta kako reagovati i izbeći nezgodu. Ako ima vremena da prepozna takvu situaciju, takve stvari se rešavaju iskustvom. Tehnički pregledi većinom poštuju propise, najčešće se "gleda kroz prste" za oštećenja stakala. Gde ima mogućnosti treba graditi biciklističke staze, gde to nije slučaj, tu je rešenje usporavanje saobraćaja. Centralnu zonu grada potrebno je ograničiti za motorna vozila. Gost: Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa istoričarkom i univerzitetskom profesorkom Dubravkom Stojanović, o tome kako nas naš odnos prema prošlosti definiše, a kako možda ume i da blokira našu sadašnjost i budućnost. U prethodnim mesecima podcast Snaga uma je iz različitih aspekata obrađivao teme zlostavljačkog ponašanja, bilo da je reč o mobingu, političkom nasilju, pravnom nasilju ili vaspitanju koje ignoriše nasilničko ponašanje postavljajući podlogu za razvoj nasilničkih ličnosti u odraslom dobu. Profesorka Dubravka Stojanović je u novoj epizodi objasnila kako se sve to oslikava na krupnom planu, kako izgleda kroz istoriju, a i kako utiče na odnos koji imamo prema istoriji svog naroda. Jedno od možda glavnih pitanja je da li u istoriji pronalazimo lekcije ili opravdanja. Ukoliko o stradanjima predaka učimo samo kako bismo ta stradanja koristili kao izgovor za današnje neuspehe, da li zaista možemo da kažemo da smo išta naučili? Koje su posledice stalne revizije prošlosti u vremenu u kom je "prošlost postala neizvesnija od budućnosti"? Zašto kao društvo više obeležavamo i slavimo istorijske poraze nego pobede, kojih je bilo mnogo? Najzad, kako društva koja napreduju i rastu tumače svoju istoriju, a kako to rade oni drugi? Ovo su samo neka od brojinih pitanja o kojima je profesorka Stojanović govorila, kako to ona inače radi - elokventno, jasno i u ime nauke.

U novoj Mamazjaniji konačno smo ugostili i jedno dete, Ognjena, starog samo četiri meseca, a došao je u pratnji svoje mame Tamare Perović, novinarke, preduzetnice, stručnjakinje za digitalni marketing, koju znamo i po Instagram profilu „Tamama“, a koja osim ovog mališana ima još petoro dece. Naša druga gošća bila je Jovana Šišić, filološkinja, takođe preduzetnica, koju znamo i po Instagram profilu „Mamika“, a koja je pre svega mama tri devojčice i dva dečaka, blizanca. Mame koje se u Srbiji odluče da rode više od dvoje, troje dece, sa jedne strane smatraju herojima, a sa druge ih gledaju kao „pokretni cirkus“, o čemu nam Jovana i Tamara pričaju kroz iskustva koja su doživele u susretu sa ljudima, koji različito komentarišu njihov status „žene sa petoro, šestoro dece“. Težina, ali i lepota svakodnevice, vrti se oko dece, a njihov međusobni odnos, uloge koje imaju u kući, za roditelje je spas, jer kako ove mame navode, sa više „tih malih ljudi“ je ipak lakše. Priznaju da su želele više dece, a i otkrivaju u kojim situacijama je lakše imati troje, četvoro, petoro, nego jedno ili dvoje. Objašnjavaju nam šta je najlakše, a šta najteže u porodicama sa mnogo dece i zašto na roditelje koji imaju petoro, šestoro, u Srbiji često gledaju sa prezirom. Pored svih obaveza, one ipak uspevaju da rade i nađu vreme za sebe, a priznaju i da su navikle da nikad ne spavaju, a opet nastavljaju normalno da žive. O najtežim trenucima, ali i o budućnosti u kojoj ih čekaju njihova deca kao odrasli ljudi, koji će brinuti jedni o drgima, uvek biti tu jedni za druge, pričaju dve mame, koje uz sve komplikacije, brojne uloge, nespavanje i svakodnevnu borbu, nikada ne zaboravljaju na sebe.

Evo epizode koju, po ispitivanjima fokus grupa koja nikad nisu sprovedena, gledaoci najviše vole! To je epizoda 'Dobar, loš, zao" pod šajkačama, kojom autori Nenad Kulačin i Marko Vidojković obeležavaju Božić, Srpsku novu godinu i Dan Republike Ruske. U prvom delu, momci su se bavili Draganom J. Vučićevićem i načinom na koji upravlja portabl mikrofonom, radovali su se što će služeći vojni rok srpski momci postati ljudi s traumom, ali će makar svi umeti da pucaju, a ne samo neki. Bilo je još dosta toga u prvom delu, a prvi ovogodišnji gost je opozicionar Aleksandar Jovanović Ćuta! Ćuta je uneo preko potrebni pesimizam u inače veselu atmosferu u društvu, javno se izjasnio za preuzimanje mandata i otvoreno rekao da smo tek na početku borbe koja će trajati sve dok neko ko nismo mi ne odluči da je Vučiću istekao ruk upotrebe. Ćuta je duhovit, pa je makar bilo dobro zezanje. U Magarećem kutku videćete kako Glišiću ni vesela frizura ne pomaže da deluje kao vesela i dobronamerna osoba. DLZ, jedini podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa fantastičnom Anom Đurić Konstraktom o snazi mašte i igre, u svim uzrastima. Kako je Konstrakta objasnila, šablon je često posledica nerazvijene radoznalosti. Kao deca smo jako radoznali i igra nam dođe prirodno. S godinama, ona je sve manje spontana i sve nam je manje dovoljna igra radi igre, pa čak i kad radimo nešto kreativno mora da postoji neki cilj. Malo nas i životna jurnjava za obavezama odvoji od radosti igre, pa su praznici i vreme odmora možda idealno vreme da se podsetimo snage sopstvene mašte, za početak uz razgovor. Ana je govorila o tome kako je od malih nogu naučila, a i sačuvala sposobnost da se igra sama, da mašta sama, pa i da se uteši sama, kao i do koje mere je to važna sposobnost, bez obzira na to da li ćemo nešto zaista raditi sami ili ne.

Princeza Danica Karađorđević, svojim gostovanjem obogatila je prazničnu epizodu podkasta Mamazjanija i u nju unela tračak kraljevske čarolije, donoseći nam priče „sa dvora“, tačnije iz stana u Beogradu, u kojem glavnu ulogu igraju mali princ Stefan (5, uskoro 6) i princeza Marija, stara tek nepuna dva meseca. O vrednostima koju brižno neguje ova skladna četvoročlana porodica, tradiciji i istoriji, precima o kojima uče decu kroz razgovore, putovanja po Srbiji, obilascima znamenitosti, posebno onih koji se vezuju za njihovu dinastiju, pričala nam je naša gošća, princeza Danica, koja ističe da i pored dvoje dece i brojnih obaveza, ne zaboravlja na svoj poziv, svoju umetnost, koja podrazumeva vreme samo za nju, za odmor, ali i rad na sebi u psihološkom, emotivnom i svakom smislu. Tokom razgovora opisala nam je kako izgleda život u kraljevskoj porodici u Srbiji i koliko je princ Stefan svestan svog nasleđa. Takođe je navela koji su prioriteti Filipu i njoj kad je vaspitanje dece u pitanju. Opisala nam je i kako vidi budućnost svog sina i ćerke, a i u kojoj meri je moguće spojiti moderno i tradicionalno u vaspitanju dece u današnje vreme u Srbiji. Objasnila nam je i zašto su se Karađorđevići vratili u Srbiju i odlučili da im deca budu ovde rođena. Pričala nam je i o odnosu prema građanima koji ih sretnu na ulici i u njima vide model savršene srpske porodice na koju se treba ugledati, o imperativima koji su postavljeni pred majke u današnje vreme, o saradnji sa Filipom kad su odluke o vaspitanju dece u pitanju, o željama i planovima za Stefana i Mariju, kao i o važnosti tradicionalnog vaspitanja u modernom svetu.

Novogodišnja epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor o snazi prijateljstva za ceo život. Novinarke Maja Nikolić i Nataša Miljković su, kako su same rekle "dva ratna druga", koleginice, prijateljice, kume i porodica. To ne pada s neba, to se i gaji. Govorile su o vremenima u kojima su čuvale jedna drugoj leđa dok su urednici pokušavali da ih zavade, o načinima na koje se njihovo prijateljstvo testiralo kroz teške kao i divne životne trenutke, o svemu što jedna od druge uče, ali i o tome kako su postigle da se, kako godine odmiču, zajedno smeju sve glasnije, toliko glasno da ih nekad zabrinuti prolaznici opominju. Ne propustite razgovor pun topline, urnebesnih anegdota, ali i važnih lekcija o "porodici koju sami biramo". Podcast Snaga uma je tu sa vama i tokom praznika.

U poslednjoj epizodi Mamazjanije u 2023. godini, u “vruću” stolicu na ispit roditeljstva, hrabro je sela naša koleginica i prijateljica Dragana Pandurević Jovović, urednica portala Zadovoljna.rs, koji stoji iza produkcije ovog podkasta. Dragana je sa nama razgovarala pre svega kao majka dvogodišnjeg Nikole, a osvrnula se i na period trudnoće, traumatični porođaj, ali i na potpuno nov način života, sa radikalnom promenom prioriteta i momente čiste radosti, koje je osetila tek sa rođenjem sina. Bez dlake na jeziku, kao što samo ona ume, Dragana je pričala o detaljima iz života „jedne mame“, u kojima će se prepoznati svaka žena, imala jedno ili više dece. Ono o čemu većina nas samo misli, naša gošća je izgovorila i iscepkala na sitne komade, ukazujući na činjenicu da ako je mami psihički i emotivno loše, treba da ode na terapiju jer je to korisno, zdravo i nije sramota. Takođe, ako je mama našla recept po kojem će dete celu noć da spava, nije važno ako je to i u bračnom krevetu. Naša gošća nam opisuje koliko je teško izaći na kraj sa dnevnim obavezama i malim detetom, ako u blizini nema pomoći baka i deka, ali i kada je vreme da mama ode na terapiju i pomogne sebi. Ona se osvrće na brojne teške momente i navodi u kakvo psihološko stanje žena može da upadne posle porođaja pod uticajem nespavanja, strahova, brige. Međutim, navodi i da pre rođenja deteta nije bila svesna da ne zna kako izgleda osetiti čistu radost. Takođe pričamo o vremenu koje žena mora da ima posle porođaja, dok ne bude spremna za prvi seksualni odnos, a Dragana opisuje na koji način održati odnos sa mužem/partnerom u vrtlogu aktivnosti oko bebe i istumbanog postporođajnog života. Prijateljicama nemajkama kažemo bravo i pričamo o tome koliko su važne nama koje ne izlazimo iz pelena, veša, kašica, udžbenika… Osim neplaniranih teških momenata na porođaju i bolesti deteta, novogodišnju Mamazjaniju Dragana je začinila i pričama, koje su usledile kasnije, kada se situacija smirila i na sreću sve se dobro završilo. Predstavila nam je život mame i bebe u borbi sa dojenjem, nespavanjem, njenom anksioznošću, strahovima, brigom, ali i neizmernom ljubavlju, eksploziji emocija i čiste radosti kojom odiše njen dom. Takođe, opisala nam je i važnost odnosa između roditelja/partnera, koji uprkos svim novim ulogama, zadacima i obavezama, ne smeju da zaborave jedno na drugo, ali ni na same sebe.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama, mada bi se moglo reći i da je reč o specijalnoj epizodi, koja se više bavi snagom bezumlja u našim političkim životima. Pred vama je razgovor na ivici onostranog, sa urednikom Danasa i kolumnistom Dražom Petrovićem o nestvarnom i stvarnom u našem političkom životu. Zašto je proevropska opozicija propustila šansu da iskoristi snagu onostranih sila i animira birače? Kako bi prelazna Vlada sastavljena od vračara, teoretičara zavere i sličnih egzotičnih likova mogla da bude ključna za političko ozdravljenje Srbije? Šta je uoči izbora usnio Dobrica? Prema opažanju Draže Petrovića, potpisnici ProGlasa su bili oličenje razuma i ugleda, ali je očigledno da to nije ono što našem narodu u ovom trenutku može da animira, te je zato važno da se što pre svi okrenemo bezumlju, ako hoćemo da jednog dana imamo normalnu zemlju.

Došlo je ono doba godine kad joj je kraj, a počinje sledeća. U skladu s tim, evo i novogodišnje epizode podkasta, koji i u 2024. ulazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar, loš, zao". Nenad Kulačin i Marko Vidojković proslavili su završetak godine tako što su u prvom delu emisije komentarisali policijsko batinanje golorukih studenata, Vučićeve laži o tome gde se krio dok su bile demonstracije i ostale vesele teme. Tradicionalni novogodišnji gost je anti-Deda Mraz, Slobodan Georgiev! Uneo je preko potrebnu dozu optimizma svakome ko je za vlast, pošto su njegove prognoze crne i sumorne, a kaže za optimizam treba da se obratimo pravom Deda Mrazu. Uz šalu-komiku došlo je i do detaljne analize trenutne političke krize. U Magarećem kutku moći ćete da nagađate šta se desi kad se u šumi sretnu Ana Brbonjić i dva ježa. DLZ, samo na našem portalu! Emitovanje podkasta nastavlja se 10. januara.

U dvorištu Danijela Jakupeka je nakon što je ubio prijatelja i četvorogodišnje dete, pronađeno desetine ubijenih i zakopanih mačaka. Ubica iz Dubone je godinama maltretirao i ubijao komšijske pse. Deca četvrtog i petog razreda su u Zaječaru ubila psa stavljajući mu petarde u usta. Takve devijacije se moraju na vreme prepoznati da bi se sprečile. Kaznena politika je zapanjujuće blaga jer je od 2006. do 2022. hiljade životinja ubijeno i zlostavljano. Za 16 godina, od 349 osuđujućih presuda, samo je 30 kazni uslovnog zatvora i jedna presuda sa maksimalne 2 godine uslovnog zatvora. Država žmuri na korupciju i lažne ujede napuštenih pasa. Za poslednje 4 godine država je platila 43 miliona evra na ime odštete. Za taj novac mogle su da se sagrade desetine prihvatilišta za životinje. Napuštenih pasa ne bi bilo da komunalna milicija ima nadležnost da kontroliše da li je vlasnički pas čipovan i da kontroliše "odgajivačnice". Ovako imamo situaciju da hiljade pasa završava na ulici, a da je samo 16 prekršajnih prijava za napuštanje psa od 2009. godine. Uprava za veterinu ima 67 registrovanih odgajivačnica pasa, dok Kinološki savez Srbije ima 4.300 prijavljenih odgajivačnica. Razlog je naopak propis kojim je dozvoljeno, da ko ima tri ženke, ne mora da ispunjava propisane standarde za odgajivačnicu. To je razlog što KSS godišnje "štancuje" 60.000 rodovnika bez čipovanja, dok ih npr. Austrija ima 8.500 čipovanih. Gošća: Vanja Bajović, Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu

Nova epizoda Mamazjanije uvodi nas u bajkoviti, porodični svet naše najpoznatije „zdrave umetnice“ – Ane Đurić Konstrakte, pevačice, kantautorke, tekstopisca, diplomiranog arhitekte, ali pre svega mame jednog Nikole (15) i jedne Lene (14), a u našem podkastu, čućete kako izgleda svakodnevica sa dva tinejdžera i da pubertet ne mora biti bauk. U epizodi, koja je kao i prethodne tri bila "zaslađena", zahvaljujući kompaniji Bambi, koja je podržala snimanje decembarskih emisija, ali i plazma popsima iz njihove Plazmastičarnice, razgovarali smo sa našom gošćom o životu mame - umetnice, koja je pred kamerama Konstrakta, a kad se reflektori ugase, ona je Ana, posvećena majka, kojoj su u fokusu od jutra do mraka njena deca, koji su joj prijatelji i inspiracija. Konstrakta nam je otkrila kako da vaspitavamo decu bez postavljanja granica, stalnog nadzora i kontrole i ispričala da veruje u današnje generacije i njihovu maštu, bez obzira na „zaluđenost“ tehnikom, koja im zaokuplja gotovo svu pažnju. Opisuje nam na koji način je njena popularnost tokom Evrovizije 2022. uticala na decu. Takođe, navodi da su mame koje nemaju posao od 9 do 5 u zamci, jer naviknu ukućane da one sve rade, bez ičije pomoći. Naglašava da pubertet ne mora da bude bauk i smatra da nije dobro prezaštititi decu, nego ih pustiti da prođu kroz sve boljke odrastanja sa kojima uče da se bore. Vreme provedeno sa decom za Konstraktu je dragoceno, a o bajkama koje im je smišljala za laku noć, dok su bili mali, do odnosa koji danas imaju, kroz zajedničko slušanje muzike, razgovora i razmene mišljenja, slušajte i gledajte u novoj epizodi Mamazjanije.

Sve što je lepo ima kraj, recimo loženje da će Beograd u ovom trenutku biti slobodan grad. "Dobar loš zao" zato nema kraj, već novu epizodu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković tek što su se oporavili od vođenja maratonskog izbornog programa na našem portalu, a našli su se u neprilici da komentarišu izborne rezultate u prvom delu emisije, ali i pokušajem opozicije da štrajkom glađu nekako poprave stvar. Gost, najgori mogući u ovom trenutku, preterano objektivni mračnjak Boban Stojanović Biban! Biban je rekao gde je sve opozicija pogrešila, pokušao da prorekne šta će se dalje dešavati na Nestorovom, pardon, beogradskom nivou, a rekao je ponešto i o lošim potezima opozicije. U Magarećem kutku moći ćete da vidite sudbinu Laverboja. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi važan razgovor o narcisoidnom poremećaju sa psihološkinjom Danijelom Ostojić, koja pored dugogodišnjeg iskustva u kliničkom radu ima i bogato iskustvo u forenzičkoj psihologiji, u radu sa počiniocima teških krivičnih dela. Kako nastaje "psihopatija"? Kako se razvija kod dece. kako se (ne) uočava u detinjstvu, a kako se manifestuje kod odraslih ljudi? Kako takozvani "odgoj dece na Balkanu" podstiče emocionalnu nedostupnost, kao i nezdrav odnos prema razumevanju sopstvenih granice? Šta bi nove generacije trebalo da urade kako bi naredne generacije umele zdravije da se nose sa svojim emocijama? Ovo su važne teme o kojima u današnjem vremenu treba da budemo informisani svi.

U Beogradu po jednoj zgradi nedostaje 26 parking mesta, zato je potrebno zaustaviti izdavanje građevinskih dozvola Za rekonstrukciju dve pijace Beograd potrošio 18 miliona evra, tj. osnivački ulog JKP "Beogradske pijace" Nova lokacija beogradskog buvljaka nije dobra zbog pristupnih saobraćajnica, nedovoljno parking mesta, malog broja stanovnika Rakovice. Nije jasno u šta je potrošeno 8 miliona evra, računica je takva da jedna tezga u novom natkrivenom buvljaku u Miljakovcu košta 34.000 evra. S druge strane, Industrija motora Rakovica je prodata tajkunima Gobeljić za 11 miliona evra, a sadašnja vrednost samog zemljišta je 200 miliona evra. Jedino merilo za zakup tezge na beogradskim pijacama je novac. Tezge u prvim redovima se prodaju i do 30.000 evra godišnje. Većina prodavaca nisu pravi proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, već preprodavci. Pošten seljak nema šansu da bude konkurentan sa svojim proizvodom. Zahvaljujući građanima, investitor je za sada odustao od izgradnje naselja Avala Studios i seče Košutnjaka. To bi trebalo da bude predmet odluke skupštine grada posle nove godine. Zbog nedostatka parkinga, potrebno je zatvoriti naselja rampama samo za stanare koji su vlasnici parking mesta. Gost: Dejan Jovanović, Bitka za Košutnjak

Kako u jedan dan sve da stane? Obaveze i imperativi koji se postavljaju pred današnje roditelje dovode do pregorevanja, a osim snage, energije i volje, oduzimaju slobodno vreme, koje bi mame i tate trebalo da provode sa svojom decom. Hoćemo da budemo savršeni na svim poljima, da deci damo dobar model ponašanja i odnosa prema životu i preprekama koje pred nas postavlja, ali i da ih ne zanemarujemo, da za njih uvek imamo vremena, što je uglavnom nemoguće, objašnjava Milena Buđevac, poznata psihološkinja i dečja psihoterapeutkinja u novoj epizodi našeg podkasta. Uz Plazma Šejk (Plazma Shake) Bambijeve Plazmastičarnice, od Milene smo čuli brojne dragocene savete kako da ispravimo greške koje nesvesno, svakodnevno, kao roditelji pravimo. Naša sagovornica, koja ima dugogodišnje iskustvo u radu sa porodicama, odnosima između roditelja i dece, otkriva da je najmlađima najteže, ako su mame i tate narciosidni i pred njih postavljaju visoka očekivanja, a takođe objašnjava kako prezaštićenost može dete dovesti do terapije. Ona ukazuje na najčešće greške savremenih roditelja i savetuje kako ih ispraviti i ne ponavljati. Objašnjava zašto je ponekad bolje viknuti na dete, a ne ignorisati ga i kako svađa može biti zdrava. Otkriva i zašto ne smemo da prezaštitimo dete, a i šta znači biti „loš“ roditelj i koje rečenice nikada ne bismo smeli da izgovorimo pred decom. Razgovor sa Milenom je svojevrsna seansa, pa čak i tokom snimanja emisije, a njene preporuke treba svi da čujemo. U osvrtu na roditeljske greške, ističe da ne postoji nepogrešivost u odgajanju dece, a da kod nje na terapiju dolaze upravo oni koji su među najboljima, baš zato što su svoje pogrešne poteze osvestili i žele da rade na njima. U novoj Mamazjaniji otkrićete da niste jedini koji nailaze na zidove u borbi sa vremenom i perfektinm roditeljstvom, ali i da je surova pravila, ponekad, pametnije zaobići.

Jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigao je do kraja još jedne predizborne kampanje u svojoj istoriji emitovanja. Puni optimizma i pobedničkog elana Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sažaljevali Aleksandra Vučića, oplakivali Ivicu Dačića, pili lekove za smirenje umesto Miće Ćulibrka i oblačili se u ludačke košulje umesto Olivere Zekić. Gost, pravi predizborni, pobednički i slavljenički, glavni urednik "Danasa" Draža Petrović! Kako je moguće prepričati razgovor sa ovim velikanom novinarstva, humora i satire? Pa, nije moguće, moraćete da ga odgledate. U Magarećem kutku, ukoliko zatvorite oči nećete videti Mišu Vacića. U nedelju svi na glasanje! DLZ, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste "Srbija protiv nasilja". Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila "Upravljanje promenama", profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

Važno je da deca u najranijem uzrastu znaju da su gospodari svog tela, kako ono funkcioniše i svi njegovi delovi i da je sasvim u redu ako se nekada ne osećaju prijatno pod talasima poljubaca, maženja, dodira određenih ljudi, pa čak i ako su najbliži. Granice postavljaju sami, a tome se uče na vreme, ispričale su u novoj Mamazjaniji naše gošće Aleksandra Petrovski, autorka knjige „Potraga za moćnom značkom Gaćoslav“ i Manuela Kamikovski, porodična psihoterapeutkinja. Da spoznaja o granicama tela počinje učenjem o delovima tela, koji uključuju i one intimne, kao i o činjenici da ono što je „u gaćama“ je samo naše, objasnile su nam Aleksandra i Manuela, koje naglašavaju da je razgovor sa decom najvažniji i da kod najmlađih ne treba da čekamo da se sami požale ako imaju neku nedoumicu ili su prošli kroz neprijatnu situaciju, već treba da ih pitamo i da im kroz učestale razgovore dajemo do znanja da sve mogu i treba da nam kažu, da pitanje tela, kao i onoga što se sa njim dešava, nije i ne treba da bude – tajna. O pravom vremenu za razgovor o intimnim delovima tela i granicama fizičkog kontakta sa odraslima, ali i sa drugom decom, pričaju naše gošće i objašnjavaju zašto je važno da dete pita i da zna sve što ga zanima o onome „što je u gaćama“. One savetuju roditelje kako dete da nauče da bude sigurno u svom telu i da ne dozvoli nikome da mu prilazi više nego što ono želi. Takođe nam otkrivaju kako da znamo da je dete prošlo kroz neprijatno iskustvo, koji simptomi na to ukazuju i šta može da bude tajna, a šta nikako ne sme. Opisuju nam i na koji način od malog deteta, koje rečima ne ume da objasni šta mu smeta, doći do odgovora i objašnjenja. U razgovoru sa našim gošćama došli smo do zaključka da ponašanje roditelja u odnosu na njihovo sopstveno telo, pitanja seksualnosti, kao i postavljanje granica u fizičkom kontaktu, najviše utiču na dete. Iz tog razloga neophodno je roditelje osvestiti o uticaju koji imaju na svoju decu, jer ako mi dozvolimo da nas nežno ili agresivno dodiruje tuđa ruka, koju ne želimo u svojoj blizini, isto možemo očekivati od deteta, pa zato hajde da poslušamo poruke Mamazjanije, da bi svako znao gde mu je mesto.

Na meniju finalne ŠBB KBB podkast epizode u nedelju sledi "Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM". Vodič nam je Miroslav Miša Mogorović, filmski producent čija biografija predstavlja presek savremene istorije domaće kinematografije - alfa i omega produkcije autorskih filmova. I korak po korak došli smo do finala serijala ŠBB KBB podkasta. Za kraj, sačuvala sam pravu delikatesnu epizodu - gost nam je čuveni filmski producent Miroslav Miša Mogorović. "Self Made Man" koji je dvehiljaditih ušao u istoriju domaćeg filma na mala vrata, a danas je vlasnik fascinantne IMDB stranice sa preko trideset filmskih naslova, neke ste verovatno gledali i više puta. Kuriozitet je da je od tri filma za domaćeg predstavnika za Oskara - on bio producent čak dva. Bioskopskog hita "Čuvari formule" i filma koji putuje u Holivud - "Što se bore misli moje". O profesiji producenta - specijaliste za rešavanje tuđih problema, o tome kako se rešava sudoku plasiranja i finansiranja autorskog filma, ali i o budućnosi bioskopa na planeti Zemlje - pričamo u 40. epizodi "Šta bi bilo kada bi bilo. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! Kako se izbori bliže, Marko Vidojković se sve više kaje što se vraćao u Srbiju, a Nenad Kulačin ga teši da to nije ništa kako će tek biti. Momci su prvi deo emisije posvetili poređenju Vučićevih i Hitlerovih govora, upitali se da li pesme koje funkcioneri SPS pevaju po Srbiji slute na najnoviju piruetu ove partije posle izbora, došlo je do blagog razmimoilaženja kad je reč o razaranju privatnog života Đorđa Miketića, ali i složnog razočaranja u Šapićevu nesposobnost da na dostojanstven način javnosti saopšti da je uradio nešto dobro. Gost je ugledni potpisnik ProGlas-a, inicijative koja podstiče građane da u što većem broju izađu na izbore, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miodrag Jovanović. Profesor je govorio o tome koliko je nužno što pre završiti sa antisistemom u kom se nalazimo, zaključio je da su potrebne hiljade stranica da se opiše na koje je sve načine Vučić pogazio Ustav, osvrnuo se kratko na aferu Miketić, ali i aferu fantomskih potpisa poznatih ličnosti na pojedinim opozicionim listama. Tako je lepo govorio da ga autori skoro uopšte nisu prekidali. U Magarećem kutku, malo je falilo da vidite Mišu Vacića. DLZ, samo na našem portalu!

Zašto je NN počinilac, Nemanja Nedović, odigrao četvrtinu sezone, Zvezda najbolje poluvreme i kako su sudije probudile srpski inat? Ko je sve i na koji način doprineo triler trijumfu Partizana i zašto treba „okaditi“ taj kobni ćošak ispred klupe crno-belih u Areni? Sledi prava poslastica za sve ljubitelje Evrolige, pošto se igra duplo kolo, Zvezda će u Španiju, a Partizan neće mrdati iz Beograda. Još mnogo toga zanimljivog čeka vas u novoj epizodi podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa političkom novinarkom Žaklinom Tatalović, koja je govorila o mobingu, ućutkivanju i pritiscima koje je preživela radeći na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u trenutku kad su "novinari počeli da odgovaraju predstavnicima vlasti". Žaklina je govorila o složenom procesu izolovanja, zastrašivanja i uništavanja pojedinca što, kako je objasnila, nije slučaj samo u medijima već i u mnogim državnim institucijama i javnim preduzećima. Takođe, objasnila je koje je sve posledice po zdravlje ovaj period ostavio na nju, kako se oporavila, a i kako se danas oseća na konferencijama za štampu kada često umesto odgovora na pitanja dobija uvrede na račun svoje kuće od najviših državnih zvaničnika.

Rio Tinto nastavlja rad u Srbiji nadajući se novoj Vladi koja će mu to omogućiti. Srbija i BIH su države u kojima Evropska unija želi da sprovede neokolonijalizam prljavih tehnologija, zato je u Srbiji neophodno sprovesti portugalski scenario. Srbija je najmanje pošumljena zemlja u regionu i najsiromašnija zemlja površinskim vodama. Šumski fond je ugrožen, najviše na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, pitanje je zašto država ne reaguje? Dok JP Srbija šume vode nestručni ljudi koji su imenovani po političkoj liniji, nema reči o pošumljavanju. Ako postanem gradonačelnik Beograda, lično neću hapsiti nikoga zbog endemske korupcije u Beogradu, to će raditi novoformirana kancelarija beogradskog revizora, tužilaštvo i policija. Beograd na vodi i K distrikt nije moguće srušiti jer desetine hiljada ljudi tamo živi, ali može da se ispita odgovornost za te projekte i podvuče crta investitorskom urbanizmu i devijantnoj i bahatoj naprednjačkoj estetici. GSP mora povećati plate vozačima, centralizovati javne nabavke i kupiti nova vozila. Neophodno je modernizovati Beovoz, uvesti rečni saobraćaj i vratiti se izgradnji prioritetne linije metroa od Zemuna ka Ustaničkoj. Nije jasno zašto ne osposobimo vozače romske populacije, umesto što uvozimo radnu snagu iz Bangladeša. Umesto da trošimo 628 miliona evra za Nacionalni stadion, bolje je da za taj novac konačno rešimo problem otpadnih voda, da nam se kanalizacija ne izliva u reke. Gost: Ratko Ristić, Profesor Šumarskog fakulteta i kandidat za gradonačelnika Beograda

Milicu znamo kao udovicu jednog od najvećih umetnika koje je srpsko glumište ikada imalo - Nebojše Glogovca, ali ona je još mnogo toga. Milica Glogovac je novinarka, joga instruktorka, producentkinja, promoterka zdravog života, a pre i posle svega, mama male Sunčice, sa kojom u novoj Mamazjaniji počinjemo emotivnu priču o životu punom borbe, ali i topline i vanvremenske ljubavi. U epizodi, "najslađoj" do sada, zahvaljujući kompaniji Bambi i plazma popsima čuvene Plazmastičarnice, koja je pomogla snimanje decembarskih emisija, od naše gošće, prelepe Milice čuli smo kako izgleda život samohrane majke u Srbiji, koliko je snage i energije bilo potrebno da se izbori sa bolom nakon Nebojšine smrti i kako je uz ćerkicu Sunčicu tugu pobedila radost, sa kojom se obe bude svakoga dana, jer osećaju da nikada nisu same. Milica nam je opisala koliko joj je bilo teško da prihvati surovu stvarnost u kojoj Nebojše više nema, a ona je ostala sama sa jednogodišnjom ćerkicom, a istakla je i ko joj je i kako pomogao da se izbori sa bolom, ali i obavezama i brojnim problemima koji su se množili kako je vreme prolazilo. Ona objašnjava zašto je teško biti samohrani roditelj u našem društvu i sistemu, koji ne pruža ni blizu dovoljno podrške ljudima koji su sami sa decom. U emotivnom razgovoru opisuje i na koje sve načine se uz Sunčicu seća Nebojše i šta ćerkici odgovori kad pita za tatu. Otkrila nam je i zašto ne razmišlja ponovo da se uda, a razjasnila nam je i motive koji su je naveli na porođaj kod kuće, gde je takođe imala veliku podršku pokojnog supruga i naglasila koliko joj u nekim trenucima nedostaje dogovor sa njim, mišljenje o vaspitanju ćerkice, ali i o brojnim, svakodnevnim preprekama. Ipak, naglašava, naučila je da se izbori sama, a pomaže joj, i uvek izmami osmeh, sećanje na Nebojšine reči, koje nikad neće izbledeti. https://www.youtube.com/@plazmasticarnica

Gde se razumeju, a gde se razilaze milenijalci i pripadnici generacije Z? Specijalno izdanje podcasta Snaga uma, koje realizujemo u saradnji sa Samsungom, donosi razgovor sa influenserom Veselinom Vladimirom Zvekićem, koji je osvojio internet zahvaljujući toploj satiri, humoru kroz koji obrađuje svakodnevni život. Povodom kampanje „Otvori se, zatvori se“ koju je Samsung namenio mladima, pripadnicima generacije Z koji su pozvani da pristupe svim izazovima u svakodnevnom životu s dozom optimizma, otvore se za nova iskustva na zabavan i pozitivan način, a zatvore za očekivanja drugih i stereotipe, epizoda koja je pred vama posvećena je povezivanju generacija koje „preuzimaju svet“. Koliko smo otvoreni jedni za druge, a koliko smo isključivi? Šta jedni drugima zameramo, šta jedni od drugih očekujemo, gde preterujemo, a i kako bismo mogli da budemo otvoreniji jedni za druge tema je dinamičnog razgovora između jedne milenijalke i jednog GenZ momka, koji su podelili svoje utiske.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su uspešno sprovedenu proneveru novca za školice o vršnjačkom nasilju koje nije pohađalo predviđenih 300 miliona učenika. Osvrnuli su se i na novi rascep ličnosti predsednika koji se sad predstavlja kao "Ja sam Aleksandar", siledžija sa Tik toka. A gledali su i neke zanimljive slike. Gost je narodni poslanik i član najveće opozicione liste "Srbija protiv nasilja", Miloš Parandilović. Parandilović je izrazio žaljenje što se protiv režima nije ujedinilo i staro i mlado i levo i desno, ali je izrazio i nadu da će ovo što se ujedinilo biti dovoljno. Govorilo se, u pola glasa, da OZNA ne čuje, o Kralju i pojedinim aspektima neselektivnog posmatranja ravnogorskog pokreta. Umesto "presednika" od ove epizode gledaćete "Apel DLZ!!!", a u Magarećem kutku moći ćete ili da se zapitate otkud Ćuta na Hepiju ili da, ne razmišljajući o tome, padate u trans kako je upropastio (delimično izašao na kraj) Šešelja.

Kako su večiti poraženi u 10. kolu Evrolige, raspoloženje nije bilo na nivou, ali priča jeste. I to su oni koji su najviše naudili Partizanu i Zvezdi proglašeni za najkorisnije u kolu, te su Šejn Larkin i Maodo Lo sa indeksom od po 38 podelili MVP priznanje. Analizirali smo kako je do toga došlo i zašto su srpski timovi izgubili u Istanbulu od Efesa (100:94), odnosno u Beogradu od milanske Olimpije (93:71). Bilo je priče i o Nikoli Mirotiću, strancima u Crvenoj zvezdi i domaćim liderima, mudrim rečima Rika Pitana, ali i povratku Matijasa Lesora u Arenu - da li će pogoditi svlačionicu i klupu? Ko je rekao da je "pobeđivanje kod kuće za dečake, a u gostima za odrasle muškarce"? Već u četvrtak od 20.45 će Partizan dočekati PAO, dok će Zvezda dan kasnije ugostiti Efes od 20 časova.

Kako smo postali toliko korumpirano društvo, da smo maltene oguglali na krađu? Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa tužiteljkom Bojanom Savović, koja je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) prebačena u Odeljenje za opšti kriminal, nakon velikog slučaja korupcije u EPS-u koji je vodila, što je podiglo veliku prašinu u javnosti. Tokom proteklih meseci i godina Bojana Savović se u javnosti istakla svojom elokvencijom i borbom za očuvanje profesionalnog integriteta. Javno istupanje o problemima u javnom sektoru ove godine joj je donelo i uglednu nagradu "Osvajanje slobode". Uoči predstojećih izbora istupila je i kao jedna od potpisnica "Proglasa". Ovom prilikom, tužiteljka Savović je govorila o svemu onome što dolazi pre korupcije, ili pre integriteta, kako za koga. Istražujući velike, ali i manje slučajeve korupcije tokom vrlo sadržajne karijere, tužiteljka Savović je imala priliku da nauči mnogo o ljudima koji su korupciji skloni, o tome kako se postaje "korupmpiran", kako se i kada zbog alavosti zažali, ali i o sistemu koji je kao napravljen da bude idealna podloga za cvetanje korupcije. Takođe, govorila je i o svemu što je danas potrebno da bi se izgradio i održao integritet, o vaspitanju mladih ljudi, o tome koliko često roditelji ne poznaju sopstvenu decu, a i o svim načinima na koje se u našem društvu promoviše i slavi ne samo koruptivnost, već i preljuba i kvarljivost karaktera.

Ubica se u sudnici grohotom smejao dok smo gledali snimak gaženja moje kćerke. Vladan Krsmanović prvostepeno je osuđen na 8 godina zatvora otvorenog tipa sa slobodnim vikendima i pravom korišćenja godišnjeg odmora. Ako se bude dobro vladao može na slobodu i nakon trećine odležane kazne. Sud nije uvažio razultate Drager testa koji je pokazao da je vozač imao 97 posto drogu u krvi. Zato su uzeti u obzir rezultati urina i krvi na trakice koji su nepouzdani. Uzorci krvi su bez objašnjenja poslati tek nakon mesec i po dana iz Kragujevca na VMA analizu. Policajci sa uviđaja su menjali iskaz i svedočili suprotno zapisniku sa mesta nesreće. Zbog toga nije dobio maksimalnih 12 godina zatvora. Broj stradale dece u saobraćaju je dokaz koliko je sistem bezbednosti zakazao. U Srbiji je u 2023. godini poginulo 30 maloletnika u saobraćaju. U Srbiji je prosečna kazna za krivično delo ubistva u saobraćaju - godinu dana zatvora. Mi ne primenjujemo nijednu meru prevencije bezbednosti u saobraćaju. Mi imamo presude gde se počinioci puštaju uz nanogice ili uz minimalne kazne zatvora, većinom do dve godine. Ne kažnjava se krivica, ubice delima ne pokazuju kajanje, sistem ne pokazuje volju za odvraćanjem od takvih dela, samim tim ni od krvne osvete. Ovakvom praksom sistem gaji kriminalnu spregu policije, veštaka, upravljača puta, sudova i osiguravajućih kuća. Udruženje traži izmene Krivičnog zakona i ekstremno povećanje kazni, izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja u kom će se primenjivati koncept urbane mobilnosti i promenu Zakona o prekršajima koji će omogućiti video snimke građana kao dokaz za policiju i sud. Gost: Bogoljub Janković, Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju

Nedoumice, dileme, sve detalje o HPV vakcini koja štiti od raka, ukoliko se primi u dečjem uzrastu, kao i odgovore na pitanja, koja najčešće imaju roditelji, daju u novoj Mamazjaniji doktorke Svjetlana Cvijanović, ginekološkinja i Irena Đorđević, psihijatrica. U razgovoru za Mamazjaniju, one navode koja oboljenja prouzrokuje humani papiloma virus (HPV), od kojih štiti HPV vakcina i objašnjavaju zašto HPV vakcinu treba da prime i devojčice i dečaci i u kom uzrastu. Otkrivaju nam koliki obuhvat vakcinacijom je neophodan da bi se stopa oboljevanja, a samim tim i smrtnosti od karcinoma grlića materice u Srbiji konačno smanjila. Takođe, savetuju gde roditelji treba da se informišu o HPV vakcini i razbijaju njihove najveće predrasude i strahove o vakcinaciji i ukazuju na to da sa decom treba razgovarati o polnoprenosivim bolestima, a ne samo o neželjenim trudnoćama, kada je zaštita u seksualnom odnosu tema. U ordinacije naših gošći svakodnevno dolaze roditelji u želji da saznaju nešto više o HPV vakcini, a samo njihovo interesovanje za prevenciju od virusa koji izaziva i jedno od najtežih bolesti na svetu, raka grlića materice, je veliki pomak i korak napred, smatraju doktorke. U Mamazjaniji smo govorili o problemima koji nastaju kada roditelji prate antivakserske pokrete, koji ih skreću sa puta zdravlja i bezbednosti, koji se, u ovom slučaju, odražava negativno na njihovu decu, i da je važno da se informišu na pravom mestu, kao na sajtu HPVinfo.rs, gde mogu naći sve potrebne i stručne informacije o HPV virusu, a pre svega o vakcini koja nas od ove infekcije štiti.

U novoj epizodi podkasta pod naročitom zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", tradicija se nastavila, jele su se palačinke, ali ne mršave i bedne kao one koje je pekao influenser "Ja sam Aleksandar", već debele, filovane, takoreći pobedničke, "Beograđanke", s kojih je sve curilo po stolu. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su do najsitnijih detalja analizirali predsednikovu degustaciju 140 vrsta vina, pokoškali su se oko toga koga je Vučić pogodio u živac kad je slagao da voli palačinke sa pekmezom od šipka, a posebnu pažnju poklonili su fudbalskim stadionima, koji u Srbiji niču kao da se u njoj igra fudbal nižeg C kvaliteta, a ne najnižeg. Voditelji su pažljivo brojali koliko novi stadioni imaju ulaza, uplašeni da će ovi objekti u budućnosti umesto za seoski fudbal, biti korišteni za obračun s političkim neistomišljenicima. Kao i uvek pred izbore, gost je zvanični analitičar i prognozer rezultata ove emisije, Đorđe Vukadinović. Đorđe je poznat po tome što, rukovodeći se naučnim metodama, voli da ruši sneška napaljenim opozicionarima. Ovog puta nije bilo tako! Vukadinović je izrazio umereni optimizam kada je reč o rezultatu republičkih, a izraziti optimizam kada je reč o beogradskim izborima. Opravdano nezadovoljan jer nije bio ponuđen palačinkom, Đorđe je stojički podneo nevaspitanje domaćina i još jednom pokazao da se nalazi u samom vrhu domaćih političkih analitičara. U Magarećem kutku možete čuti Šapića kako ne može da se seti reči "beskućnik", što je valjda normalno za nekog ko je "mnogokućnik". DLZ, emisija toliko toksična da u njoj niko ne želi da se reklamira, a samo najhrabriji smeju da gostuju, samo na našem portalu!

Šta je to „Žarkovo zona“ i kako se završi u bari na terenu? Ko to u Efesu igra kao da ga teraju palicom, kakav je bio sudije Fakini i šta je rekao legendarni Redži Miler o današnjim pravilima u košarci? „Pick and roll“ smo vrteli na našem portalu, a u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić sa još jednim specijalnim gostom Dušanom Kecmanom i Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Kako je raditi sa Željkom Obradovićem, šta je Jago dos Santos doneo Crvenoj zvezdi, šta je obeležilo duplo kolo u Evroligi i šta nas čeka ove nedelje? Berić i Kecman su pričali i o tome da li vide večite u plej-ofu, odnosno borbi za četvrtfinale Evrolige, do detalja su opisali koliko je Kevin Panter posvećen i koliko fali Partizanu, kao i da li još negde postoji atmosfera u kojoj u Areni igraju crveno i crno-beli. Naše podcaste možete slušati i na platformama gugl podcast, podcast.rs, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma" donosi razgovor sa glumcem Nebojšom Ciletom Ilićem, koji je nedavno zablistao i kao scenarista u predstavi "Kuća", gde se kao autor teksta i glumac bavio temom lutanja jedne porodice u emigraciji, potragom za osećajem pripadanja i doma. U toplom i nepretencioznom razgovoru, Cile je govorio o novim vrednostima koje su zamenile one vrednosti koje su njemu bliske, o kreativnosti, ljubavi prema ljudima, razumevanju i pronalaženju mira u jednom vremenu koje nas stalno izbacuje iz koloseka.

Plan prelaska GSP-a na gasne autobuse je loša strateška, ekonomska i ekološka odluka Aleksandra Šapića. Naplata karata u gradskom prevozu je u padu za 45 posto, iako su smanjene cena karata. Mesečne karte izumiru jer građani unapred spremnom SMS kartom varaju sistem kontrole. Nepotrebno smo bacili opremu Kentkarta vrednu 12 miliona evra koja je prešla u vlasništvo grada. Turski BMC autobusi su krš koji se kvari, a plaćeni su previše na nameštenom tenderu. Slična situacija je sa kineskim Higer autobusima za čije servisiranje u garanciji plaćamo 2 miliona evra godišnje. Pitanje je zašto Beograd ne kupuje Solaris električne autobuse kao Novi Sad, koji su se pokazali rentabilnim. Rešenje problema u Beogradu treba tražiti u stručnoj i nestranačkoj upravi i u donošenju Master plana. Gost: Nikola Jovanović, Direktor Centra za lokalnu samoupravu

Postoje pravila za razvoj govora kod dece i vreme kada roditelji treba da se savetuju sa stručnjakom, kao i znaci za „uzbunu“, koji važe za sve, bez izuzetka, a o ovom, sve većem problemu, zakasnelog i nepravilnog govora kod dece u Srbiji, pričali smo sa gostima nove Mamazjanije, našim poznatim logopedima dr Natašom Čabarkapom i Dušanom Trbojevićem. Prve reči javljaju se kod dece u različitim periodima, ali do 18. meseca svako dete bi moralo da zna da izgovori nekoliko jasnih reči čije značenje poznaje, pričaju naši gosti. Problemi u govoru, kod zdrave dece, mogu se rešiti, ukoliko roditelji reaguju na vreme i sa problemom se suoče uz pomoć stručnjaka, ali dešava se da dete sa tri ili čak pet godina, dovedu kod logopeda, a da ono nikada do tada nije izgovorilo nijednu reč. Oni nam objašnjavaju kako da roditelj prepozna da sa razvojem deteta i njegovim govorom nešto nije u redu i kada da se obrate stručnom licu, logopedu. Takođe, ukazuju gde sve roditelji greše, pa nesvesno otežavaju razvoj govora i sposobnost verbalne komunikacije kod svoje dece. Naši gosti savetuju kako da kao roditelji pomognemo detetu koje ne govori, ali nam otkrivaju i razloge za „kašnjenje“ u govoru mališana. O tome koliko ishrana, način hranjenja utiče na kašnjenje i nepravilan govor dece, ali i tepanje roditelja, baka, deka, pa i rođenje mlađeg brata, sestre, kao i elektronski uređaji, televizijski program, telefoni, igrice, pričaju, upozoravaju i savetuju gosti Mamazjanije, logopedi, koji se iz dana u bave dečjim rečnikom, njegovim razvojem, napretkom, ali i lečenjem.

U novoj epizodi vašeg omiljenog podkasta "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prazno sedište izbrojali koliko nije bilo ljudi na Vučićevom mitingu u Smederevu, uživali su u tome kako su se bahati naprednjaci izvinjavali traktorima u Bavaništu, a posebno su se naslađivali skorom otvaranju Vučićevog OnlyFans naloga. U vrućoj predizbornoj jeseni mora biti mesta za diskretne heroje sa lokala, tačnije iz Lokalnog fronta, Predraga Voštinića i Vladana Slavkovića. Ovu gospodu valjalo bi dovoditi u svaku epizodu kad bi to bilo po pravilima, eto toliko su mudri i dobri. Pričajući o predstojećim izborima na kojima Lokalni front u Kraljevu nastupa samostalno, Peđa i Slavko su opisali do detalja žalosnu političku situaciju u celoj Srbiji. U Magarećem kutku čućete kako je Šapić upotrebio penetraciju i stanovništvo u istoj rečenici. DLZ, podkast pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Četvrta epizoda košarkaškog podcasta na Nova.rs i sjajan gost „Željko Obradović vodi Partizan sada sa najvećim emocijama u karijeri, on je ‘ubica’ za druge trenere“. „Luka Mitrović je najinteligentniji centar, Branko Lazić i on su osnova Crvene zvezde“. „Stefan Jović ti treba, taj tip plejmejkera, to je krmenadla od čoveka“. „Taj plus/minus parametar može da važi na berzi… Saznaj kako nekoga da čuvaš“. „Pasoš te čeka tamo, ugasi svetlo kad izađeš…“ Ko je mislio da se šljaka „jede“ i kako smo „završili“ na Tinderu?