Kako da izgradite dobar život

Moraš da se promeniš. I on mora da se promeni. Mnogo puta čujemo tu rečenicu da neko mora da se promeni. Koliko je zaista moguće nekoga promeniti, pričamo u 54. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.

Kada dolazi do zaključaka da neko treba da se menja, koje su to životne situacije?

Šta se traži od ljudi da menjaju u svom ponašanju?

Kako najčešće reaguju oni od kojih se traži promena?

Da li je moguće nekoga promeniti i koliko stvarno neko može da se promeni pod uticajem nekog drugog?

Da li je uopšte u redu da tražiš nekome da se menja i zar nije prihvatanje drugih prihvatanje i njihovih mana i vrlina?

Kako možeš nekoga da menjaš? Koji su načini i kako se to radi?

Koliko je u tom zahtevu da menjamo druge skriveno to da ustvari i mi treba da se menjamo?

Šta možemo a šta ne možem da menjamo kod ljudi i šta je u redu da tražimo da se menja a šta ne bi trebalo da pokušavamo da promenimo, saznajte u novoj epizodi podkasta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ima jedna floskula koju ljudi izgovaraju, a to je: usmeri se na rešenje a ne na problem.

Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između loših veština rešavanja problema i psiholoških poremećaja. Kada se nalaze pod istim nivoima visokog stresa, osobe koje imaju neodgovarajuće veštine rešavanja problema imaju znatno više anksioznosti, depresije i opšteg negativnog afekta od osoba koje imaju odgovarajuće veštine rešavanja problema.

 Kako se zaista rešava problem tako što ćeš se usmeriti na rešenje, o tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neslaganje sa roditeljima nije ništa novo i svako je bio u situacijama kad je imao konflikt sa njima. Međutim, šta kada su roditelji "teški", kako mi to umemo da kažemo, ili kada su roditelji narcisi? Kako sa njima i da li možemo da zalečimo rane koje imamo jer nisu odgovorili na naše potrebe kada smo bili deca, pričamo sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković.

Često čujemo da neki kažu da su im roditelji "teški" ili da su nečiji roditelji "teški", šta pod tim ljudi sve podrazumevaju? Jer kad si mali, ti i ne znaš da su ti roditelji "teški", to shvatiš tek kasnije.

Šta je sve razlog da se roditelji ponašaju tako da budu svojoj deci "teški"?

Koji su to problemi najčešći u lošim odnosima između roditelja i dece koji se obrađuju na psihoterapiji?

Kako narcisizam roditelja povređuje njihovu decu? Mogu li da pobegnu od negativnog uticaja svog narcisoidnog roditelja?

Kakve posledice i probleme imaju ljudi koji nisu imali "teške" ili "narcise" roditelje i da li je moguće kasnije u životu te neke "rane" zaceliti?

Kako bi trebalo postupati sa takvim roditeljima? I da li smo dužni da ih trpimo jer su nam roditelji? Da li treba ostati u kontaktu i kako ih isključiti?

Kako sa teškim roditeljima kada ostare? Da li možemo da ih "popravimo"?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U našem podkastu “Kako da izgradite dobar život” govorili smo o raznim temama i problemima koji su tiču mentalnog zdravlja a imaju veze sa psihoterapijom, ali nismo o samoj psihoterapiji.

Danas gotovo svi psihoterapeuti, psihijatri i psiholozi imaju toliko posla da ne mogu da postignu da se bave svima kojima je potrebna pomoć, što govori o povećanom interesovanju za probleme mentalnog zdravlja. O tome kakva je uloga psihoterapije i kada je vreme obratiti se za pomoć psihoterapeutu govore psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković.

Da li danas svakom čoveku treba psihoterapeut? Za koga jeste psihoterapija, gde je sve primenljiva i u čemu je razlika između psihoterapeuta, psihijatra i psihologa?

Šta su najčešće dileme, pitanja i predrasude ljudi pre nego što krenu na terapiju? Danas se mnogo više zna o psihoterapiji, ljudi su probali, nije to više neka “novotarija”…

Da li se za pomoć treba obratiti tek kada je mentalno zdravlje narušeno ili se pomoć može potražiti preventivno? Da li može da bude rano ili kasno i nepotrebno?

Kako izgleda prva seansa, šta ljudi očekuju a kako može da bude? Kako izgleda i zašto je proces psihoterapije u nekim trenucima težak?

Šta je zadatak psihoterapeuta, šta traži od pacijenta i kako može da pomogne?

Kako se dešava promena i šta treba da se desi tokom procesa psihoterapije?

Koliko psihoterapija može da traje i da li je ponekada samo par dolazaka dovoljno?

Kako izgleda i koliko je efikasna psihoterapija kod dece? Kada se primenjuje?

Za šta je sve dobra psihoterapija, gde su napravljeni najveći pomaci i da li ima odgovor na sve probleme mentalnog zdravlja poslušajte u specijalnoj video-epizodi podkasta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

O gaslajtingu se mnogo priča a mi smo odlučili da u 50. epizodi razgovaramo o tome zato što gaslajting preti da postane nešto što pokriva širok spektar iskustava i samim tim izgubi svoje značenje, te treba razlikovati kada nešto jeste gaslajting a kada nije jer se termin koristi često u raznim kontekstima.

Prema rečniku Merriam-Webster, 2022. godine je "gaslight" proglašena za reč godine a njeno značenje se može objasniti kao oblik psihološkog zlostavljanja u kojem osoba ili grupa svojim postupcima utiče toliko na drugu osobu da ova počinje da preispituje sopstveni razum, sećanja ili percepciju stvarnosti. Osobe nad kojima se dešava gaslighting (za takvu osobu se kaže da je gaslight-tee) manifestovaće zbunjenost, anksioznost, nepoverenje u sopstvene akcije, baš kao i lik Pole u filmu "Gaslight" (Plinska svetlost) reditelja Džordža Kjukora (1944) po scenariju Patrika Hamiltona, sa Ingrid Bergman i Šarlom Boajeom u glavnim ulogama.

Šta je ponašanje za koje kažemo da je "gaslajt"?

Zašto je tako teško nekada prepoznati gaslajt?

Baš zbog teškoće definisanja i prepoznavanja upadamo u zamku da ga ne prepoznamo ili da neko ponašanje pogrešno nazovemo "gaslight". Šta jeste a šta nije gaslajting?

Zašto ljudi gaslajtuju? I kako gaslajtuju?

Ko sve može da gaslajtuje, a ko je podložan da bude žrtva gaslajtera? Da li su žene češće žrtve gaslajtera?

Kako se oseća neko ko je bio žrtva gaslajtinga, šta se dešava sa tom osobom i kakva su iskustva sa psihoterapije?

Šta može da se uradi? Kako se otkačiti od gaslajtera, kako se spasti gaslajtinga?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kako da naučite da kažete „ne“ jedno je od čestih pitanja na koja stručnjaci iz psihologije pokušavaju da odgovore zato što je to ujedno i pitanje koje ljudi često postavljaju. I čućete da će vam mnogi reći da su zamišljali kako će razgovarati i da su spremili rečenice koje će izgovoriti u nekoj situaciji i na kraju priznati da nisu rekli „ne“ nego da su pristali na nešto što im ne odgovara.

Priča o tome kako reći „ne“ u stvari je priča o asertivnosti, koja nema baš adekvatan prevod na naš jezik, a to je sposobnost da drugima postavimo granice, da se zauzmemo za sebe i ponašamo u skladu sa svojim osećanjima, potrebama i interesima.

Šta sve znači biti asertivan i zašto nam je važna i potrebna ova osobina?

Jedan paradoks je da ovu veštinu praktikujemo kao deca, a kroz odrastanje je izgubimo i kao odrasli završimo na treninzima i radionicama kako bismo je naučili ponovo.

Zašto radionice i praktikovanje naučenih rečenica asertivnosti nisu baš od pomoći?

Asertivnost ne može da se nabuba i možda zbog toga neki ne uspevaju da kažu to „ne“.

Gde se uči i kako se praktikuje asertivnost?

Zašto je ljudima teško da prevale to „ne“ i kako pristanu na nešto što im ne odgovara?

Kada ljudi nauče da osećaju i da ostanu neko vreme sa svojim osećanjima umesto da pobegnu od njih, asertivnost dolazi spontano. Ne trebaju nam veštine da ih nabubamo.

Kako postati i ostati asertivan, saznajte u podkastu „Kako da izgradite dobar život“.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Svako od nas se bar jednom u životu susreo sa prokrastinacijom i ona jeste normalan oblik ponašanja, međutim problem nastaje kada ona postane hronična i kada nas ometa da ostvarimo svoje potencijale. Kako da ne odlažete obaveze i stvari ostavljate za sutra i zašto to nije dobro, u podkastu "Kako da izgradite dobar život" govori psihoterapeutkinja Mia Popić.

Šta sve ljudi odlažu, da li se odlaže samo ono što je neprijatno ili teško? I da li znači da si lenj ako odlažeš obaveze?

Šta su pravi razlozi i uzroci odlaganja obaveza?

Kada je prokrastinacija dobra i korisna?

Šta se dešava ljudima koji stalno odlažu obaveze, koje su posledice po mentalno zdravlje? I zašto sve još prokrastinacija nije dobra?

Šta su barijere u izvršavanju obaveza, odnosno na čemu bi trebalo raditi kako nam prokrastinacija ne bi postala navika?

Kako se izboriti sa porivom da ostavljamo stvari za sutra ili nekada kasnije? I kako da prestanemo da odlažemo obaveze.

Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Znamo da ne postoji recept za ljubav ali volimo da čujemo koliko je čega potrebno brojčano da bi veza uspela. Na primer koliko seksa, koja je najbolja razlika u godinama, koliko je potrebno da se neko preboli, nakon koliko meseci je u redu da kažemo „volim te", kad tačno je okej da se uselimo zajedno, ali i koliko incidenata je dovoljno da bih izašao/izašla iz ove priče. U 46. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo tome koliko čega je potrebno za dobru vezu i zašto brojevi ne igraju nikakvu ulogu.

Zašto ljudi često postavljaju neka od spomenutih pitanja ako nema tačnog odgovora?

Parovi često dođu na terapiju sa pitanjem koliko često treba imati seks u vezi, šta je pozadina pitanja o tome?

Kada bi trebalo nekome reći "volim te" i zašto je ovo pitanje ljudima toliko važno?

Zašto se onda rade istraživanja ako ne bi trebalo da guglamo odgovore na ova pitanja i ako brojevi ne igraju važnu ulogu u vezama?

Zašto mislimo da nam je potrebno da nam neko kaže kako se tačno stvari rade i zašto nam u partnerskim odnosima ne trebaju brojevi?

Kako proveriti, ne sa Guglom nego sa sobom, koliko čega nam zapravo treba u vezi?

Na kraju pustimo brojeve, ali kako i šta umesto toga?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Zbog stigme oko odlaska na terapiju i prvog koraka da se potraži pomoć u slučaju problema sa mentalnim zdravljem mnogi ljudi odustaju u startu ili jednostavno ne znaju kome da se obrate za pomoć i kako da pronađu stručnjaka koji njima odgovara.

Zato u 45. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako odabrati psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra. I šta raditi ako nema pomaka u terapiji ili niste zadovoljni psihoterapeutom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neuspeh je druga strana medalje svakog uspeha. Isto vaši i za greške. I to će reći svaki iskren uspešan čovek. Da je mnogo puta na tom kretanju ka svom cilju ili nekom uspehu, grešio i da se osećao kao potpuni gubitnik.

Ova epizoda bi mogla da bude neka vrsta pravde za neuspehe i greške ali bez namere da zvuči kao da vas pozivamo da grešite što više. A grešimo svi i svi imamo neuspehe, frustracije i borbe, ali se toga mnogo plašimo i osuđujemo se zbog čega nekada ne možemo da nastavimo dalje.

Zato sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama, razgovaramo o drugoj strani uspeha o kojoj se uopšte ne priča – a to su greške i neuspesi i da možemo biti uspešni iako grešimo.

Zato ćete uskoro moći da gledate specijalno izdanje podkasta “Kako da izgradite dobar život” koji smo nazvali “CV neuspeha”, u okviru kog će poznate i uspešne ličnosti otvoreno da govore o svojim neuspesima koji su druga strana medalje njihovog uspeha.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dan zaljubljenih je za nama pa je sve u znaku ljubavi i zaljubljenosti. A da bi to funkcionisalo dobro, trebalo bi odabrati „pravu“ osobu.

E tu dolazimo do teme 43. epizode podkasta – a to je kako da znamo da je neko dobar za nas, da je emocionalno dostupan, i koja su to ključna pitanja koja treba da postavimo sebi i toj osobi. Pa možda čak i na prvom dejtu.

O tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 42. epizodi podkasta pričamo o jednom zanimljivom fenomenu, a to su ljudi koji imaju potrebu da pomažu i spasavaju druge, a nikada ništa ne traže za sebe. I nikada ne traže pomoć. Šta se krije iza potrebe za spasavanjem drugih i zašto je nekima teško da traže pomoć, objašnjava Iva Branković, psihoterapeutkinja.

Sindrom belog viteza koristi se u psihoterapiji da opiše ljude koji u svom okruženju nose ulogu brižnog spasioca, nekog na kog se uvek može osloniti. U podkastu objašnjavamo ovaj fenomen.

Zašto neki ljudi imaju potrebu da stalno spasavaju druge? Kako vaspitanje formira bele vitezove? Zašto zanemaruju sebe i udovoljavaju drugima?

Zašto je važno tražiti pomoć i kako se traži pomoć?

Kako prevazići prepreke, priznati da ti je teško, da ti treba tuđa pomoć, i pokazati ranjivost?

Ako imate belog viteza u okruženju, primetite da je iscrpljen od brige i napetosti i recite mu hvala. Pitajte ga kako je i šta mu treba. Verovatno će se postideti i poželeti da pobegne, kaže Iva Branković.

I na kraju objašnjava kako pomoći belom vitezu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Veština vođenja neprijatnih razgovora jedna je od onih koje će nam biti neophodne za odnose u budućnosti, naročito za partnerske.

Danas ljudi manje razgovaraju jer je sve posredovano tehnologijom što umanjuje veštine komunikacije, a još više ako morate da vodite teži razgovor. Kao rezultat toga, postoji vrsta izbegavanja sukoba. U 41. epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako se vode neprijatni razgovor.

Šta su sve neprijatni razgovori? I koliko razgovora zbog toga što su neprijatni bude propušteno a stvari nikada izrečene?

Da li je traženje povišice neprijatan razgovor i kako se traži veća plata i razgovara o nezadovoljstvu na poslu?

Šta su tu neprijatne teme o kojima je ljudima teško da pričaju sa svojim partnerima?

Zašto je za odnose u budućnosti važna veština vođenja neprijatnih razgovora?

Da li je neprijatan razgovor teži ako nam je do nekoga stalo i ako smo bliski, ili je obrnuto?

Kako se pripremiti za neprijatan razgovor i koje su ključne veštine za vođenje neprijatnih razgovora saznajte u podkastu Velikih priča.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Svi imaju brige. Nekada se čini da smo ophrvani brigama. Kako da ne brinemo toliko, da ne brinemo unapred i uzalud jer brige su sastavni deo života ali ne treba ceo život da se svede na brige. Prema istraživanju iz 2020. objavljenom u magazinu "Behavior Therapy", 91 odsto stvari o kojima su se ispitanici brinuli nije se ostvarilo. A preterana briga je ogroman gubitak vremena, iscrpljuje i loše utiče na zdravlje.

Početkom 2023. godine, prema Ipsosu, pet najčešćih briga ljudi širom sveta bile su inflacija, siromaštvo i društvena nejednakost, kriminal i nasilje, nezaposlenost i korupcija. Ali pored navedenih, svako ima svoje lične brige. Kako pametno da upravljamo brigama razgovaramo u 40. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama.

O čemu ljudi najviše brinu? Zašto je briga važna i zašto bi trebalo da brinemo (ali ne uvek i stalno)? Kada je previše brige, kako da znamo da li preterujemo? I kada briga prelazi u anksioznost?

Zašto brinemo unapred i kada je to dobro a kada loše? Kakve zdravstvene tegobe izaziva preterana briga? Kako i da li je moguće prepoznati te "crvene linije" kada pređemo granicu brige koja može da nas mnogo košta?

Zašto neki brigu izjednačavaju sa ljubavlju? Šta znači kada se čitave porodice organizuju oko brige? Šta je hronična zabrinutost i zašto se javlja?

Zašto brige imaju ponekad elemente sujeverja ili su kao "srećne čarape", a neki misle da ako stalnu brinu i razmišljaju o nekoj pretnji, opasnosti ili problemu, uspeće da ga izbegnu? Kako se brige doživljavaju u našoj kulturi?

Kako brige utiču na odnose među ljudima, kako se "prelivaju" i kvare odnose?

Zašto toliko brinete i kako da prestanete da brinete? Zašto ne pomažu prijateljski saveti "nemoj toliko da brineš" i koje tehnike savetuju psihoterapeuti u borbi sa preteranom brigom, saznajte u epizodi posvećenoj brigama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Društvene mreže zatrpane su samoprozvanim lajfkoučevima, influenserima, ljudima spornog obrazovnog profila koji nude self-help koncepte, psihološke savete i recepte za samopomoć, a sve zarad, navodno, boljeg mentalnog zdravlja. Danas nas popularna psihologija i razni instant životni gurui svakodnevno podsećaju da je u životu važno biti srećan, zahvalan, svestan sadašnjeg trenutka, da je važno ostvariti se i kreirati idealnu i željenu verziju sebe.

Šta se ponekad krije iza toga i kako da upropastite svoje mentalno zdravlje upotrebom self-help prečica u 39. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je Mia Popić, psihoterapeutkinja.

Društvene mreže su zatrpane pojmovima autentičnost, unutrašnje dete, manifestacije... U podkastu dajemo kritički pregled self-help koncepata koji su u biti dobri, a postaju loši kada preteramo sa njihovom primenom.

Šta se sve ljudima "prodaje" i nudi zarad njihovog mentalnog zdravlja a iza čega se krije nešto što zapravo može da im našteti?

Svi uglas viču "važno je da si zahvalan, i to svaki dan", "jedino što imaš je ovaj sadašnji trenutak, iskoristi ga!", "od toga kako misliš zavisi kakav ćeš život imati, ti si kreator svoje sudbine!". A da li je pozitivno razmišljanje ikome stvarno pomoglo?

Kako da utišamo svu tu buku self-help pokreta koji viče na nas: budi srećan, budi pozitivan, budi zahvalan?

Šta bi trebalo stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem da rade kako bi sprečili da se ljudima koji nemaju dovoljno znanja iz psihologije nanosi šteta po mentalno zdravlje?

I kako da znamo kome da verujemo među svim tim instant životnim guruima?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dok sam razmišljala o tome šta je problem sa januarom, pitala sam se da li uopšte ima pravde za prvi mesec u godini? Jer to je jedan od najomraženijih meseci, kažu neki i najdužih, mesec koji se povezuje sa postprazničnom depresijom, mesec kada nema para jer smo se istrošili i mesec koji nikako da prođe. U 38. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić zbog čega je to tako i kako da lakše podnesete izazove koje nosi januar.

Šta je to sa januarom zbog čega se neki osećaju loše pošto prođu praznici? Zašto nam u januaru bude teško?

Da li je to samo zato što je prošla praznična euforija, zbog početka godine kada mnogi kreću sa sprovođenjem novogodišnjih odluka, zbog novih početaka...?

Postoji i pritisak da se smanji ili prekine upotreba alkohola (Dry January), mnogi odlučuju da ostave cigarete, da počnu dijetu... Šta nam sve stvara pritisak na početku godine?

Zašto je januar "rizičan" po mentalno zdravlje?

Januar se povezuje i sa postprazničnom depresijom. Zbog čega se ona javlja? Koliko je slična sezonskoj depresiji i depresiji posle odmora?

Za najdepresivniji dan u godini proglašen je treći ponedeljak u januaru, ali naučnici kažu da je to puka izmišljotina i da ovakav datum ne postoji. Najdepresivnijim danom u godini nazvan i "tužni ponedeljak" (Blue Monday). Koliko potenciranje toga da je januar "težak" mesec i da je najdepresivniji dan baš u januaru doprinosi tome da se januar tako loše kotira i utiče na naše mentalno zdravlje?

Kako izaći na kraj sa januarom i kako lakše pregurati ovaj mesec saznajte u ovoj epizodi podkasta u kojoj ipak ima malo pravde za januar.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Koliko je blizak i zdrav odnos koji gradite sa sobom? Reč "toksičnost" postala je veoma popularna i njom se opisuju "toksični" ljudi i "toksični" odnosi. A da li znate da možete da budete i u toksičnom odnosu sa sobom? Kako da znate da ste u toksičnoj vezi sa sobom, kako to da promenite i kako da budete nežni prema sebi, objasnila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 37. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". 

Kako izgleda kada ste u toksičnoj vezi sa sobom?

Zašto smo blaži prema drugima a strogi i loši prema sebi?

Šta je pozadina toksičnog odnosa prema sebi i koliko na to utiče vaspitanje i kakvi su nam roditelji?

Kako promeniti loš odnos prema sebi? Kako da bolje razgovaramo sa sobom, kako da postanemo tolerantniji, nežniji i bolje razumemo sebe?

Kako utišati taj unutrašnji džangrizavi glas koji stalno prebacuje, kritikuje... kako reći "ućuti više!"?

Gde je granica između nežnosti i razmaženosti i pronalaženja opravdanja za sebe?

Šta biste rekli svom najboljem prijatelju kada biste primetili da je u toksičnoj vezi sa sobom?

Šta stvarno znači biti nežan prema sebi i kako se to praktikuje?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Zašto nije dobro praviti novogodišnje planove na način kako to većina radi, pričamo u specijalnoj novogodišnjoj 36. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Ivom Branković i Miom Popić

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kad je vreme za promenu? Kako znamo da više nešto ne možemo, da radimo isti posao (i za istu platu), da budemo sa neki ljudima, da nam smeta neka rutina ili stanje u društvu? Nekome baš mora da "dogori", da bude mnogo nezadovoljan, ali to možda i nije loše jer može da bude početak promene. Šta je problem sa promenama, zašto su nekima tako teške i pored želje za promenama i kako da menjamo stvari, o tome pričamo u 35. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.

Šta je prvi korak na putu promene? Šta je neophodno kako bi se neko odlučio da zaista promeni stvari koje mu smetaju? I koji su to sve naredni koraci?

Da li smo kukavice ako se plašimo promena? I šta ako se pokajemo zbog promene?

Šta je "prava" promena a ne "kozmetička"? Koliko njih odustane od promena i pored želje da menjaju stvari?

Šta ljude najviše sprečava da menjaju stvari?

Kako da menjamo stvari, koji su to koraci, kako napraviti plan i šta su najvažniji saveti?

Šta propuštamo ako ne menjamo stvari i zašto su promene važne?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Često čujemo da je "uvek jedna strana ta koja vidi nešto više u tom prijateljstvu...". Šta su najveći mitovi o muško-ženskim prijateljstvima? Zašto neki od nas ne veruju, a neki ipak veruju u muško-ženska prijateljstva?

Šta su najčešći argumenti i predrasude o tome zašto muško-ženska prijateljstva ne mogu da uspeju?

Privlačnost je prisutna i kad je u pitanju "obično" prijateljstvo i kad je u pitanju emotivna, romantična veza. Ali u čemu je razlika i gde su "granice"? Da li muškarci i žene različito vide muško-ženska prijateljstva i ko je otvoreniji za to?

Kada su moguća ovakva prijateljstva a kada nisu? Da li je moguće biti prijatelj sa nekim sa kim si bila/bio u vezi? Kada i kako je to moguće ili nije nikako moguće? I zašto bismo bili prijatelji ako smo bili "neprijatelji"?

Koliko ima kalkulacije u tom ostajanju u prijateljskim odnosima posle romantične veze? Kada vredi ostati prijatelj i posle veze a kada ne?

Kako da "normalizujemo" muško-ženska prijateljstva i promenimo pogled na ostajanje u nekom odnosu i posle raskida ili razvoda i da prihvatimo da taj odnos sada prelazi u nešto drugo – možda i prijateljstvo? I koliko smo na gubitku jer ne dajemo šansu muško-ženskim prijateljstvima?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Slave su odavno krenule, kao i korporativne žurke, vrhunac – proslava Nove godine i Božića, tek sledi. Nekako ste pregurali dosad, ali niste sigurni da ćete moći do kraja, ako ste od onih koji ne vole praznike. Nekada je bilo teško to priznati okolini i reći, jer "kako ne voliš praznike kad je ovo najlepši deo godine". Ali, nije svima. Neko ne voli praznike i ima razloga za to. A i prava na to. Zašto je nekima za praznike svega previše – o tome je u 33. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila psihoterapeutkinja Iva Branković.

Ljudima koji obožavaju praznično doba godine teško je da razumeju da neko ne voli "najlepši deo u godini...". Praznični period mnogima donosi opuštanje, ali i stres. Koji su sve razlozi zbog kojih neki ljudi ne vole praznike?

Šta nas toliko optereti za praznike da umemo da budemo pred pucanjem?

Zašto porodična okupljanja i susret sa porodicom može da bude neprijatan i stresan?

Ljudi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem posebno mogu da budu osetljivi u vreme praznika. Zašto?

Usamljenost je takođe jedan od razloga zbog kojeg ume da bude teško, pogotovo starim ljudima. Ali usamljenost se javlja i kod mladih ili ljudi koji nemaju partnera. Pa čuveno pitanje "Gde ćeš za Novu godinu?" ili "Sa kim ćeš?", ili slušaš kako svi nekuda i sa nekim idu. Kako "preživeti" praznike?

I kako da praznike provedemo dobro ili makar tako da nas ne uznemiravaju ili postanu "najgora Nova godina", saznajte u podkastu.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Stiže kraj godine i ljudi vole da sumiraju kako je prošla, šta su postigli i ostvarili a šta nisu. I neki će biti nezadovoljni opravdano, a neki neće biti zadovoljni iako su postigli mnogo.

Ova epizoda bavi se problemom nezadovoljstva, i to onim hroničnim, nametnutim zbog imperativa sreće ili toksične pozitivnosti zbog čega imamo osećaj da nam uvek neki deo nedostaje u našoj životnoj slagalici.

Mnogi osećaju da su “stalno nešto nezadovoljni” i kad nemaju opravdanih razloga. Znate onaj osećaj nezadovoljstva kao da vas stalno nešto “žulja”? Šta da radite sa njim tema je 32. epizode podkasta “Kako da izgradite dobar život”.

Mia Popić i Iva Branković, psihoterapeutkinje, govorile su o tome šta nam poručuje naše nezadovoljstvo, šta sve mogu biti razlozi i šta sa tim kada je naizgled sve dobro a nismo zadovoljni.

Zašto se javlja osećaj da nam uvek nešto fali? Da li mi živimo u vremenu kad je neophodno da budemo stalno nezadovoljni jer na tome počiva industrija i konzumerizam i ono “još samo ovo” da kupim, imam, postignem, ostvarim…?

Da li sami svesno biramo da li ćemo biti zadovoljni ili nezadovoljni, da “čaša bude dopola prazna ili dopola puna”, uvek sve posmatramo negativno, tražimo razloge zašto nešto nije dobro?

Koliko je nezadovoljstvo uzrokovano društvenim pritiskom i nametnuto kroz imperativ sreće i toksičnu pozitivnost? I zašto mislimo da je svima drugima bolje nego nama?

Kakva je veza između nezadovoljstva i gubitka svrhe i smisla i kako se ponovo pronalazi smisao?

Kako na nezadovoljstvo utiču društveni i geopolitički kontekst – jer zaista svaki dan možemo da budemo nezadovoljni kada pogledamo svet u kojem živimo.

Na kraju, ali veoma važno pitanje jeste kako se izboriti sa osećajem nezadovoljstva i u čemu su najveći izvori zadovoljstva.

Podkast “Kako da izgradite dobar život” možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Često u psihologiji čujemo u poslednje vreme reč "rezilijentnost" koja nema adekvatan prevod na srpski jezik ali se približno odnosi na to da budemo otporni. Rezilijentnost nam je svima potrebna i iako nije jednostavno opisati šta sve podrazumeva – od toga da "imate jake živce" ili da umete da se nosite sa stresnim situacijama pa do toga da budete otporni i jaki i nosite se sa životnim problemima.

Reč "rezilijentnost" odnosi se na ono o čemu razgovaram sa psihoterapeutkinjom Miom Popić u 31. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život".

Postoji ta pogrešna podela na "slabe" i "jake" ljude, jer smo ponekad slabi i ranjivi a isto tako umemo da budemo jaki. Psihologija nas uči i da je u redu da pokažemo slabost što je suprotno od priče da se mora biti jak da bi se preživelo. Da li zaista razumemo šta znači biti otporan?

Kako se postaje otporan i kako na našu otpornost i hrabrost utiču odrastanje, roditelji i vaspitanje?

Da li si jači ako si pretrpeo mnogo udaraca u smislu "Što te ne ubije, ojača te..." i kako se gradi snažna ličnost?

Šta danas znači biti hrabar i zašto ljudi drugačije doživljavaju značenje hrabrosti?

Da li smo jači nego što mislimo, jer svi imamo kapacitete da budemo otporni i hrabri, samo je pitanje kako da ih aktiviramo – a odgovore saznajte u podkastu.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ljudi će često u svakodnevnom govoru reći: “Žao mi je zbog toga što ti se dešava.” Koliko njih je iskreno kada to kaže i zaista oseća to dok izgovara? Ova rečenica će odavati utisak empatije, ali će zapravo predstavljati simpatiju. Za razliku od empatije, koja povezuje ljude, simpatija ih razdvaja. 

Koliko smo empatični, zašto je važna empatija i da ne osuđujemo druge, govori psihoterapeutkinja Mia Popić u 31. epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život”.

Šta jeste a šta nije empatija? U čemu je razlika između empatije i sažaljenja?

Kako se ponaša neko ko nema empatije? I kakva je veza između nedostatka empatije i osuđivanja drugih?

Podkast se bavi pitanjem zašto osuđujemo druge i šta nam osuđivanje drugih govori o nama. Da li na taj način pronalazimo izgovore za neke svoje postupke, da bismo se osećali bolje?

Misli se da je empatija važna za onoga prema kome je usmerena, ali zašto je u stvari važno da imamo empatiju zbog svog razvoja?

I kako da budemo empatični: Da li se empatija može naučiti?

Podkast “Kako da izgradite dobar život” možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Čula sam nedavno zanimljivu priču. Osoba je ceo dan provela dobro, bila je baš zadovoljna tog dana. A onda je uveče počela da razmišlja o tome koliko je srećna pa se zabrinula da li je sve u redu jer sve je previše dobro da bi bilo istinito, šta ako se sada nešto loše desi... Zvuči čudno da se neko plaši sreće, ali postoje razlozi za to, a o tome razgovaramo sa psihoterapeutknjom Ivom Branković u 29. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život".

Mi imamo izraze "nemoj mnogo da se smeješ, plakaćeš" ili "kad ti je sve potaman, stavi kamenčić u cipelu". Zašto se javlja strah od sreće? Da li je razlog previše loših stvari koje su se nekome desile u prošlosti?

Postoji termin čerofobija i on označava strah od sreće. Kako izgleda strah od sreće i kako se ponaša osoba koja se uplaši kada joj sve dobro ide?

Život čine dobre i loše stvari. Da li je strah od sreće nemogućnost da prihvatimo loše stvari koje su neminovne u životu, isto kao i dobre i negativne emocije?

Da li mi onda "prizivamo" loše stvari ako smo stalno u strahu šta bi moglo da se desi sledeće ako nam je sada dobro?

I koliko ovaj strah ima veze sa načinom preživljavanja? Da li nas doza opreza i straha sprema na ono što dolazi, pa i na to loše što bi moglo da se desi nekada?

Podkast daje odgovor na pitanje kako se osloboditi ovog straha i opustiti se u trenucima kada stvari idu dobro.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Svako od nas se nalazio i sigurno se još uvek nalazi u odnosima koji nisu dobri. I pitanje je možemo li da odemo iz njih i, ako možemo, kolika je cena za to.

U specijalnoj 28. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković razgovaramo o tome zašto ljudi ostaju u lošim vezama i odnosima. Prvo svi pomisle na partnerske odnose, ali ponekad smo zaglavljeni i u drugim disfunkcionalnim odnosima koji nas čine nesrećnim – prijateljskim, lošim odnosima sa kolegama na poslu i u porodici.

Zašto se uopšte upuštamo u takve, loše, odnose i šta treba da se pitamo da bismo znali da li smo u lošoj vezi sa nekim? Koje odbrambene mehanizme koristimo jer ne želimo da priznamo da smo u disfunkcionalnom odnosu i koji su sve razlozi za ostanak u takvom odnosu? Čega se ljudi plaše ako prekinu loš odnos?

Da li je svaka loša veza i toksična veza i da li su u lošim odnosima češće zaglavljene žene ili muškarci?

Jedan od najčešćih primera nerazumevanja jeste kad čujemo da je neka žena zlostavljana pa postoji osuda okoline i rečenice Što ga nisi napustila? ili Što nisi otišla?

Šta kad nam dugogodišnji prijatelj više ne odgovara, kako se "raskida" prijateljstvo? Kako prekinuti loše odnose na poslu kada nije jednostavno dati otkaz ili promeniti posao?

A tek je stvar komplikovana sa članovima porodice, majkom, ocem, bratom, sestrom... jer porodicu ne možemo da menjamo. Ipak, jedna od najvećih zabluda je da ne možemo da prekinemo loše odnose sa članovima porodice.

Podkast daje odgovor na pitanje kako loši odnosi utiču na naše mentalno zdravlje i kako reaguje naše telo.

Šta su najveći problemi i izazovi kada je reč o izlasku iz lošeg odnosa i kako se na kraju izlazi iz svega?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

#dobarzivot #podcast #psihologija #ljubav #velikeprice

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ovo je priča o prihvatanju različitosti. O tome zašto nam je teško da prihvatimo da neko koga volimo – da li je to roditelj, partner, dete, prijatelj – pravi izbore koji nisu potpuno saglasni sa našim izborima. I kako onda gradimo most između naših razlika. O tome zašto su važne razlike i kako da ih prihvatimo, u 27. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Iva Branković.

Mi jesmo jedno duboko podeljeno društvo, ali dok nam to nije uvek toliko važno kada je u pitanju neka osoba koja nam nije bitna, problem nastaje kada neko nama blizak ispolji nešto sa čim se i ne slažemo, od muzike koju sluša, preko političke pa do seksualne orijentacije.

Ljudima je teško da priznaju da vole nekoga iako im se ne sviđaju njegovi izbori. Možda su za to dobar primer deca i roditelji, kao najbliži koji se vole, i kako ispoljavanje razlika između njih – npr. kada dete saopšti da ide na koncert izvođača koga roditelj apsolutno ne podnosi – može da izazove odbojnost. Ima tu generacijskog jaza, ali sve je to pitanje prihvatanja razlika.

Podkast "Kako da izgradite dobar život"možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Razgovarali smo o tome šta kada dete ne ispadne kako smo očekivali: vaspitavali smo ga da čita i čitali knjige pred spavanje, a dete ne želi da čita, ili mu puštali klasičnu muziku a ono sluša narodnjake. I zašto je i to sasvim u redu, ali i kada stvari sa razlikama nisu u redu.

Kod partnerskih odnosa postoji ono "suprotnosti se privlače" ali i "nepomirljive razlike" kao razlog što se ljudi rastaju. Pa šta je bliže istini kada je u pitanju opstanak nekog odnosa i koji je minimalni konsenzus da bi partnerski odnos opstao? Koje razlike su "male" a koje toliko "velike" da ne mogu da se prihvate?

Zašto je ljudima teško da prihvate razlike? Koliko na to utiče društvo kao što je naše u kojem se sve što je različito prihvata teško i gde postoje podele na nas i njih?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Tu rečenicu "Ja uvek biram pogrešne" smo svi čuli mnogo puta. Mia Popić i ja smo bile zajedno u društvu kada je jedna mlada devojka, pošto se povela tema iz psihologije, o vezama i odnosima, postavila pitanje: "Zašto se meni dešavaju toksične veze?" U 26. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo o tome zašto neko uvek bira pogrešne partnere i zašto neko ostaje u toksičnoj vezi čak i ako zna da je to loš izbor.

Da li je preterivanje kada neko kaže da uvek bira pogrešne osobe? Ili su neki zaista skloniji partnerima koji su štetni po njih i završavaju u toksičnim vezama? Istraživanja pokazuju da ljudi imaju tendenciju da završe sa istom vrstom partnera iznova i iznova.

Jedna studija iz 2009. otkrila je da, na primer, "ćerke alkoholičara koje nisu alkoholičarke imaju više nego dvostruko veće šanse da se udaju za alkoholičara u odnosu na ćerke nealkoholičara". Kako se prave ti pogrešni izbori, koja je to matrica, šta je psihološka pozadina loših izbora?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Ljudi se danas žale da je teško naći pravi osobu za vezu, a onda kada nađu, ispostavi se da je izbor bio loš i kao "dan mrmota" ponavlja se isto, i kao da izlaze sa svojim bivšim partnerima. Kakva je veza između lošeg izbora i toksičnih veza?

Neke privlače ličnosti koje imaju mnogo teških osobina i postoji tzv. mračna trijada, što je kombinacija makijavelizma, narcisizma i psihopatije. I koliko god loše zvuči, oni umeju da budu privlačni. Zašto?

Teško je sa strane nekome da razume zašto neko ostaje u vezi koja je loša za njega. Ali kako izgleda to iznutra, zašto je teško prekinuti?

Popularna kultura čak romantizuje celu ovu priču, pa imamo one rečenice da su "sve prave ljubavi nesrećne" i da je "ljubav patnja", i slične mitove, pa nije lako odupreti se i prestati sa ponavljanjem loših izbora. Kako da ne završite (opet) u toksičnoj vezi sa pogrešnom osobom saznaćete u epizodi koja je pred vama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Osećaj da ste varalica, da niste kompetentni, da čak i kada uspete da dođete do cilja niste to zaslužili, psiholozi nazivaju imposter sindromom. Bukvalno to znači sindrom varalice – kao da varate ljude i da ćete svakog časa biti otkriveni zbog sumnje u sebe i osećaja da nećete uspeti i da ne zaslužujete uspeh.

O tome zašto imposter sindrom nije uvek tako loš, šta su pozitivne a šta negativne strane sumnje u sebe, u 25. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić.

Podkast „Kako da izgradite dobar život“ možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Imposter sindrom nije poremećaj ili oboljenje već jedno iskustvo sa kojim se neki suočavaju. Zašto se neko oseća kao da ne zaslužuje uspeh i koja su osećanja zajednička kod onih koji imaju imposter sindrom?

Da li je ovo tipično za žene ili može i muškarac da ima osećaj da je prevarant kada nešto postigne svojim radom, znanjem, i zalaganjem?

Da li se imposter sindrom javlja samo kod uspešnih ljudi ili može da pogodi bilo koga i na bilo kojoj poziciji?

Zašto je sumnja u sebe češća među ženama i kakve to ima veze sa patrijarhatom?

Kako izgleda psihoterapija kada postoji imposter sindrom i kako se izboriti sa osećajem da ste varalica?

Kako uspeti uprkos sumnji u sebe i zašto je to u stvari druga strana medalje bez čega nema rasta i razvoja?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Usamljenost je problem i tema za koju postoji veliko interesovanje ljudi ali i stručnjaka i naučnika. Zbog usamljenosti ljudi zovu kol-centre banaka i mobilnih operatera samo da bi imali sa kim da pričaju, a u nekim zemljama postoje telefonske linije za usamljene jer, prema nekim istraživanjima, mi živimo u „veku usamljenosti“.

Kaže se da imamo epidemiju usamljenosti jer je mnogo osoba koje se tako osećaju.

O tome zašto je naglo porastao broj usamljenih ljudi razgovarali smo u 24. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković.

Podkast „Kako da izgradite dobar život“ možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Moguće je da je jedna od najvećih prednosti društvenih mreža upoznavanje, pa tako ako vas neko odbije to nije toliko "strašno" kao kada vas odbije lično i kaže vam "ne" dok vas gleda u oči. Čini se da je nikad lakše "prići" nekome na mreži, zahteva manje hrabrosti i samopouzdanja. Ali kako to utiče na izgradnju ličnosti i uspeh? Tu dolazimo do teme kako lakše podneti odbijanje i zašto je važno da budemo odbijeni, o čemu smo razgovarali u 23. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković.

Zašto smo toliko osetljivi na odbijanje, zar to ne bi trebalo da prihvatimo kao sastavni deo života? Zašto je dobro da budete odbijeni, kada se udvarate ili pozivate na dejt, kad konkurišete za posao, kada neko odbije vašu ideju ili predlog ili u nekoj drugoj situaciji u kojoj jednostavno niste prošli?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u drugu sezonu podkasta "Kako da izgradite dobar život" u produkciji Velikih priča. U prvoj epizodi nove sezone sa Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, razgovaramo o tome kako tehnologija čini naše odnose sa drugim ljudima površnijim i kako može da ih upropasti.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

 Pored mnogih prednosti koje nam je omogućila, često se govori o negativnim uticajima tehnologije, pre svega mobilnih telefona i društvenih mreža, na odnose sa drugim ljudima. Pametni uređaji daju novu dimenziju komunikaciji – da li možete da zamislite život bez mobilnog telefona i društvenih mreža – međutim, umesto da nas tehnologija približi, jer je komunikacija naizgled mnogo lakša, naši odnosi postaju površniji.

Koji je najveći uticaj tehnologije na odnose među ljudima? Šta je tehnologija najviše promenila? Zašto radije skrolujemo umesto interakcije i zašto je lakše da napišemo SMS umesto da razgovaramo sa drugim ljudima?

U podkastu smo pričali o tome kako se površnost odražava na veze sa ljudima, na prijateljstva i na partnerske odnose. Kako "fabing" može da vam upropasti vezu: to je ono kada ste sa partnerom a on je neprekidno na telefonu ili ste oboje na telefonu. Kako površnost u odnosima utiče na gubljenje bliskosti što je ključno za veze i odnose.

Odgovorili smo na pitanje šta je pametno korišćenje tehnologije za dobre odnose sa ljudima. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U prvoj epizodi podkasta razgovarali smo o tome šta je ključ dobrog života kada je objavljena najduža i najvažnija studija o sreći i ljudskom životu, koja je dovela do jednostavnog ali važnog zaključka: Dobri odnosi vode do zdravlja i sreće. Harvardska studija o razvoju odraslih je pokazala da postoji snažna korelacija između dubokih veza s drugima i nečije dobrobiti. Deo tih odnosa su i partnerski odnosi. Romantična povezanost je, po definiciji, jedna od najboljih predispozicija srećnog života. Zato u 21. i poslednjoj epizodi prve sezone podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Ivom Branković i Miom Popić razgovaramo o tome u čemu je tajna uspešnih veza i srećnih parova.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U jednoj od prošlih epizoda pričali smo o odmoru i kako da se stvarno odmorite, i zato smo odlučili da razmotrimo još jednu komponentu odmora – a to je važnost trenutaka kada ne radimo ništa. I mašine prave pauzu, postoji ono dugme "stop", a mi ljudi, neki od nas, ne staju nikada. O tome zašto je važno da nekada ostanemo u svojoj zoni komfora i dokoličarimo, u dvadesetoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić.

Zašto je nekim ljudima teško da ne rade ništa, da zastanu i naprave pauzu? Zašto neki od nas nisu naučili da se ponekad ušuškaju u zonu komfora, da nekada sve treba ostaviti i samo ne raditi ništa?

Kako da "kvalitetno" ne radiš ništa i šta to u stvari znači?

Zbog čega se neki ljudi "smore" posle dva dana odmora? I zašto ne mogu da "isključe" posao?

Zašto nam je potrebno da napravimo pauzu, da ne radimo ništa, da imamo dokolicu... i zašto to neki ne razumeju?

Pričali smo o važnosti dokolice i kreativnosti. Dekart je navodno izmislio svoj revolucionarni koordinatni sistem u krevetu, posmatrajući muvu na plafonu. Ajnštajn je svoju opštu teoriju relativiteta formulisao dok je sanjao.

Ponudili smo i nekoliko saveta kako da ne radite ništa.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kada je jedna od nas postavila pitanje "Šta kad se javi bivši?", uglas smo odgovorile "Ništa!". Međutim, onda smo razmišljale o tome i zaključile da odgovor nije uopšte tako jednostavan, da o ovoj temi ima mnogo pitanja, pa smo zato odlučile da o tome pričamo u devetnaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život".

O ovoj temi koja je mnogima zanimljiva govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić. Epizoda je posvećena svim bivšima. 

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Pričali smo o tome koji su sve razlozi zbog kojih se javljaju bivši partneri. I zašto neki umeju dugo da se javljaju posle raskida? Kako na to da li će se javiti utiče okolnost da li je veza bila duga ili kratka i ima li razlike i u tome ko je raskinuo?

Koliko god da znamo da je ponekad pogrešno viđati se sa nekima od njih, pa čak i samo razmenjivati poruke ili razgovarati, vrlo često pokleknemo. Zašto?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Među mnogobrojnim savetima za leto i vreme odmora i opuštanja retko ćete čuti savete kako da se stvarno odmorite i da vam bude dobro, već ćete umesto toga čuti mnoštvo saveta kako bi trebalo ovo ili kako bi trebalo ono. Od saveta kako bi trebalo vaše telo da izgleda ovog leta do toga šta sve morate da uradite na odmoru. Zato smo u osamnaestoj epizodi podkasta sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovarali o nečemu što smo zaboravili – čemu odmor stvarno služi – a to je kako da se stvarno opustite, i odmorite.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Odakle se stvorio taj pritisak da mi ne možemo ni da odemo na odmor da se odmaramo nego pakujemo kofere pod teretom onoga kako treba da izgleda naše telo (ah, taj celulit), da li smo sve završili na poslu, pa do toga da li ćemo okačiti sliku koja će da skupi dovoljno veliki broj lajkova?

Kako da se stvarno odmorimo bez nekih opterećenja šta bi sve trebalo da uradimo na odmoru i bez pritisaka kako izgledamo? Kako da budemo "nežni prema sebi" i ne pokleknemo pod pritiscima?

Čime se još, osim kilažom i izgledom tela, opterećujemo kada idemo na odmor pa se onda odmor pretvori u zamor?

Kako da se sa odmora ne vratimo umorni i zašto se ljudi ponekad vrate iscrpljeni i sa odmora? Da li to važi samo za roditelje sa decom?

Zašto sve odmor može da krene u pogrešnom smeru? I kako da se to ne dogodi?

Da li je i planiranje kako ćemo da iskoristimo slobodno vreme na odmoru način da sebe opteretimo?

Kako da se pripremimo za odmor bez opterećenja i da uživamo?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ljudi često postavljaju razna pitanja o ljubavnim vezama tražeći savete, informacije ili smernice. Zašto ljudi varaju jedno je od tih pitanja. Preljuba postoji otkako je izmišljen brak, ali ovaj izuzetno uobičajen čin ostaje slabo shvaćen. Afere više nisu ono što su bile jer brak nije ono što je bio. Zato u specijalnoj sedamnaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo o prevari, preljubi i aferi, sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković.

Sa kakvim pitanjima ljudi dolaze na psihoterapiju kada su u pitanju preljuba, prevara ili afera?

Neverstvo se dešava u lošim brakovima i u dobrim brakovima. To se dešava čak i u otvorenim vezama gde se o vanbračnom seksu pažljivo pregovara. Da li su prevara i afera uvek znak da postoji problem u vezi?

Zašto ljudi varaju? Da li je predrasuda da žene i muškarci iz različitih razloga varaju ili ulaze u afere?

Podkast “Kako da izgradite dobar život” možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

"Još samo danas i sutra počinjem dijetu"; "Od sutra prestajem da pušim"; "Još ovaj vikend i ostavljam alkohol"; "Obećavam da ću sledećeg meseca otići na lekarski pregled"; "Uvek sam iskren prema sebi." Nije lepo lagati, i ako može da se razume zašto lažemo druge, nema smisla kada obmanjujemo sebe. Zašto lažemo sebe i kako da budemo iskreni prema sebi tema je šesnaeste epizode podkasta "Kako da izgradite dobar život" u kojoj razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković.

Možda možemo da razumemo zašto lažemo druge, ali zašto lažemo sebe, koji su razlozi i motivi? Da li je to zavaravanje i u čemu je razlika, kada lažemo sebe a kada smo u nekoj vrsti zablude?

O čemu ljudi najčešće lažu sebe i da li je tačno to da, da bismo bili zaista srećni, moramo da naučimo da budemo potpuno iskreni prema sebi?  

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, Jutjub – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Da li je privlačnost toga da se uradi nešto za šta znamo da bi moglo da bude pogrešno a naučeni smo da radimo ispravno i budemo racionalni, zato što je na neki način nedozvoljeno, neprihvatljivo i uobičajeno, zato što nije pametno i zato što ponekad imamo potrebu da radimo nešto što je na "ivici"?

Kakve vrste kajanja postoje? Da li je kajanje recept za nesreću pa ima ljudi koji kažu da se nikada ne kaju?

Zašto su preterano kajanje ili život bez kajanja krajnosti? Da li ljudi lažu kada kažu "ja se nikada ne kajem"? I zašto je pogrešno razmišljanje i da se nikada ne bi trebalo kajati?

Kajanje ne mora ostati nekontrolisano u smisli da nas opterećuje ili progoni i ne da nam mira. Kako da kontrolišemo ili postupamo sa svojim kajanjem?

Život ide dalje. Ali ponekad jednostavno ne možete prestati da prebacujete sebi. Da li sebi treba oprostiti? Naravno, tek pošto smo se pokajali.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, Jutjub – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Da li je rešenje da izbegavamo da pričamo sa antivakserima, ili ljudima koji veruju u teorije zavere, ili su različita politička opcija od naše? Da li je to rešenje? Kako se razgovara kada je neslaganje veliko i zar ne bi trebalo da se uspostavi dijalog?

Polarizacija je tema i kod parova koji dolaze na psihoterapiju i uglavnom dolaze upravo takvi – zaglavljeni u razlikama, naelektrisani i potpuno nemoćni da konstruktivno reše svoja neslaganja. I šta se onda radi? Da li može da opstane veza u kojoj je neslaganje oko nekih ključnih stvari veliko?

Polarizacija nema identične uzroke i mehanizme razrešavanja u partnerskim i širim društvenim odnosima. Šta su tačke razmimoilaženja kod partnera a šta kod širih društvenih odnosa? Šta je način za postizanje razumevanja između ljudi koji su se zaglavili u polarizaciji?

Šta doprinosi tolikoj polarizaciji u našem društvu da neki ljudi suprotstavljenih opcija ne mogu drugačije da razgovaraju osim da se svađaju? I to imamo često – da se prijatelji posvađaju zbog neslaganja, da ne razgovaraju i da prekinu odnos. Da li je to nešto što je svojstveno nama i našoj društvenoj klimi i kulturi? Da li je to izraz nezrelog društva i nepostojanja dijaloga?   

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Stopa narcisoidnog poremećaja ličnosti razlikuje se u različitim istraživanjima pa tako jedno od njih koje ispituje prevalenciju narcisoidnog poremećaja ličnosti tvrdi da ona iznosi 1%, dok neki drugi istraživači beleže višu stopu od 6,2%. Šta je narcististički poremećaj ličnosti i po čemu se razlikuje od narcisizma? Ko je narcis, šta je narcisizam a šta narcisoidni poremećaj ličnosti? Šta znači da su narcisi "ogledalo nesigurnosti" i kako ih prepoznati? Kako se uspostavlja dijagnoza narcisističkog poremećaja ličnosti?

Kako vaspitanje utiče na narcisizam? Kako da ne odgajamo narcise?

Šta kada imamo posla sa narcisom, na poslu, u vezi, kada su narcisi ljudi koji odlučuju o bitnim stvarima u našim životima? Zašto ljudi koji su bili u vezi sa narcisima izlaze iz njih sa ozbiljnim posledicama?

Dobar primer veze sa narcisom je par iz serije "Succession", Šivon i Tom, i scena njihove svađe, koja nam daje vrlo realističan prikaz kako izgleda narcisistički bes i povređenost.

Zašto su opasna ova ponašanja, kako ugrožavaju ljude u okruženju i kako se odbraniti od narcisa – pitanja su kojima se bavi ova epizoda podkasta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Termin "toksična muškost" uveliko je prisutan i odomaćen u akademskim i medijskim raspravama, a uprkos tome i dalje postoji podela u razumevanju ovog termina. Toksična muškost podrazumeva aspekte maskulinosti koji podstiču dominaciju nad drugima, naravno slabijima od nas, i samim tim su destruktivni jer uključuju pohlepu, neosetljivost na potrebe i osećanja drugih ljudi, i spremnost da se okrenemo nasilju kao načinu rešavanja problema.

U dvanaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" pričali smo o tome zašto je toksična maskulinost loša po mentalno zdravlje muškaraca, žena, i po sve ostale.

Šta je toksična muškost, šta to podrazumeva, kako se ispoljava, koja su to ponašanja? Da li postoji neki sličan termin koji se odnosi na žene?

Spomenuli smo ćelavog, nabildovanog, istetoviranog tipa koji puši skupe cigare i ima skupa kola, i kojeg obožavaju mnogi muškarci i dečaci, a koji je uhapšen u Rumuniji pod sumnjom na trgovinu ljudima i držanje ljudi u ropstvu – Endrua Tejta. Ali i Džordana Pitersona, kao i naše kriminalce i ratne zločince i toksične muškarce (ne, ne mrzimo muškarce, naprotiv).

Kako se prepoznaje toksična muškost, da li je to ispoljavanje nekih ponašanja, stavova, mišljenja pa i predrasuda samo usmereno prema ženama ili prema celom društvu, i koje su negativne posledice toksične muškosti – neka su od pitanja na koja je odgovorila Mia Popić.

Da li toksična muškost ima veze sa tim na koji način je neko vaspitavan i kako vaspitavamo dečake a kako devojčice? Da li je to trenutak kada to više nije usmeravanje da dečak bude npr. jak, nego se zapravo pred tim dečakom postavlja imperativ da bude jak-najjači, da to mora biti vidljivo jer "moć mora da se demonstrira"? I kako da ne odgajamo toksične muškarce?

Podkast se bavi pitanjem kako naš kulturološki kontekst utiče na odgoj dečaka i kakve veze sa tim ima toksična muškost, nasilje, kult oružja i femicid.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i Mladenovcu naše društvo se suočilo sa jednim ogromnim šokom, bolom i traumom, a neki stručnjaci su ovo stanje nazvali kolektivnom traumom.

Šta je kolektivna trauma i kako se ona leči tema je jedanaeste, i po svemu neobične epizode podkasta "Kako da izgradite dobar život" u odnosu na teme o kojima smo razgovarali dosad.

O ovoj teškoj temi pričala je psihoterapeutkinja Mia Popić. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Upozoriću odmah na početku one koji veruju u koncept "srodne duše" da u desetoj epizodi podkasta sledi "uznemirujući sadržaj" zato što ćemo srušiti mit o tome da neka kosmička sila povezuje dvoje ljudi, i objasniti koliku štetu on nanosi vezama i odnosima. I možda baš zbog toga što tražite "srodnu dušu" ne možete da nađete partnera ili imate probleme u vezi.

Da li smo mi naseli na mit o srodnoj duši, da li postoji srodna duša? Šta u stvari znači da je neko "srodna duša" i kako se to doživljava u ljubavnim vezama, a šta je realnost? Da li je ovo jedna od najvećih zabluda u koje ljudi veruju kada pričamo o ljubavi? Zašto ljudi vole da veruju da su "srodne duše"?

U mnogim bajkama imamo kraj sa onim "i živeli su srećno do kraja života", a ogroman broj pesama peva o "srodnoj duši". Koliko je priča o srodnoj duši priča o idealističkim romantičnim uverenjima koja nastaju pod uticajem popularne kulture i romantičnih filmova?

Da li je "srodna duša" isto mit kao i "ljubav na prvi pogled"? I koliko je opasno verovati u to da je neko tvoja "srodna duša" – verovanje da su dve osobe namerno spojene nevidljivim silama – pogotovo kada dođe do nekih problema u vezi i raskida. Kako onda to prihvatiš ako živiš u uverenju da ti je neko "srodna duša"?

Da li ovakva verovanja izazivaju haos u odnosima i na koji način utiču na odnose i da li zbog toga ljudi koji traže svoju srodnu dušu osećaju manje odgovornosti prema drugoj osobi ako ta konkretna veza jednostavno nije bila suđena?

I zašto bi trebalo da prestanemo da čekamo svoju srodnu dušu i umesto toga potražimo nekoga ko je realan.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U devetoj i specijalnoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča razgovaramo o tome kako je postalo toliko komplikovano kad dođe do trenutka da bi trebalo definisati vezu i zašto neki to izbegavaju kao neprijatan razgovor.

Oni koji imaju iskustva sa "komplikovanim" vezama kažu da je pitanje "A šta smo ti i ja?" ono koje se izbegava i da su mlađe generacije, naročito generacija Z, otvorenije za fluidnost u odnosima, pa i to da veza nije definisana.

Svaki par je, u nekom trenutku, prešao taj put od "nezvaničnog" do "partnerskog" odnosa. Ali kada si zarobljen negde između, nije uvek jasno kako preplivati na drugu stranu reke. Jer ne izlaze svi iz "definisanja veze" kao srećan par.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Uvreženo je mišljenje kada se neko dvoje u vezi ili braku oko nečega ne slaže, raspravlja ili svađa, da je to loše. 

Međutim, ako čujemo da neko dvoje kaže "mi se nikada ne svađamo", i tu je odmah sumnjivo da nešto nije u redu. 

U osmoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, u produkciji Velikih priča, odgovaramo na pitanje zašto svađe i rasprave u braku ili vezi nisu loše, zašto su važne i čak neophodne.  

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Poslednjih godina je bilo više istraživanja o pozitivnim efektima tračarenja. Sedma epizoda podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, u produkciji Velikih priča, odgovara na pitanje zašto je tračarenje u stvari dobro.

Zašto svi tračarimo ali nam je teško da priznamo da uživamo u tome?

Odgovaramo na pitanje u čemu je razlika između tračarenja i ogovaranja i gde je granica između tračarenja iz zabave a kada prelazi u toksično ogovaranje. I da li ljudi koji ogovaraju imaju loše namere.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U prirodi je čoveka da se upoređuje sa drugim ljudima, ali zašto se javlja zavist? Da li ima nešto dobro kod zavisti u nekim malim količinima, da li može da učini da budemo bolji?

Šesta epizoda podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča, odgovara na pitanje zašto zavidimo drugima i kako to utiče na našu sreću.  

Voditeljka je Ana Mitić, novinarka i urednica u Velikim pričama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Čak polovina novogodišnjih planova propadne u prva tri meseca. Pitanje je i kako uopšte praviti neke planove u svetu koji se poslednjih godina dramatično menja.

Peta epizoda podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča, odgovara na pitanje da li poslednjih godina sve više ljudi odustaje od novogodišnje liste planova i zašto taj koncept pada u vodu.  

Voditeljka je Ana Mitić, novinarka i urednica u Velikim pričama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Objavljena je četvrta epizoda podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča.

Voditeljka Ana Mitić, novinarka i urednica u Velikim pričama, vodiće vas kroz najvažnije lekcije iz psihologije o dobrom životu i sreći.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Objavljena je treća epizoda podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča.

Voditeljka Ana Mitić, novinarka i urednica u Velikim pričama, vodiće vas kroz najvažnije lekcije iz psihologije o dobrom životu i sreći.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Objavljena je druga epizoda podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča.

Voditeljka Ana Mitić, novinarka i urednica u Velikim pričama, vodiće vas kroz najvažnije lekcije iz psihologije o dobrom životu i sreći.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je prva epizoda podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča.

Voditeljka Ana Mitić, novinarka i urednica u Velikim pričama, vodiće vas kroz najvažnije lekcije iz psihologije o dobrom životu i sreći.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.